Википедија

Општина Баточина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
Ред 70:
О природној вегетацији овог подручја постоје бројна забележена сведочанства путописаца, који су се у турско време кретала кроз [[Шумадија|Шумадију]]. Они су писали о густим, углавном [[храст]]овим шумама. Овакав вегетациони покривач је нарочито био карактеристичан после [[Пад Српске деспотовине|пада Србије 1459. године]], када је становништво било захваћено сеобама, а већи део Србије опустео и зарастао у густу шуму. Познати путописац Стефан Герлах је 1578. године описао Шумадију као „густу и непроходну шуму све самих храстова“. Џон Бурбури путујући кроз моравске крајеве [[1664]].1665 године записао да је „таква пустош да за читав дан једва видети по једно село“.<ref>Д. Милановић. (2006). стр. 40.</ref>
 
И француски путописац Сен Прист 1767. је на путу од Београда до Царигарада видео све саме шуме, а између (Смедеревске) [[Смедеревска Паланка|Паланке]] и Баточине „не види никаквог трага обделавања“.<ref>Др. Бранислав Јовановић, О шумама Србије почетком XIX19. века.</ref> По [[Јован Цвијић|Јовану Цвијићу]] Шумадија је до прве трећине XIX19. века века највећим делом била покривена шумама, углавном храстовим. Оне су представљале „главну природну тврђаву“ у [[Српска револуција|оба српска устанка]] почетком XIX19. века.<ref>Ј. Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље, основе антропогеографије, Београд, 1922, књига прва. стр. 67-73.</ref>
 
Данашњи пејзаж баточинске општине почео се обликовати још у првој деценији XIX19. века. Због великог крчења у XIX и првој половини XX20. века, шуме су се углавном задржале на вишим деловима и стрмим косама и јаругама. Очуван је шумски комплекс [[Споменик природе Рогот|Рогот]], површине око 365 ha на територији [[Брзан]]а, [[Доброводица|Доброводице]] и [[Баточина|Баточине]]. Од шумских култура [[листопадна биљка|лишћари]] су заступљени [[багрем]]ом и [[Топола (дрво)|тополом]], а [[четинари]] црним и белим [[Бор (биљка)|бором]], [[смрча|смречом]], [[јела|јелом]], и др.<ref name="milanovic42">Д. Милановић. (2006). стр. 42.</ref>
 
Животињски свет шуме чине инсекти ([[мрав]], разни [[лептири]] и др.), водоземци и гмизавци ([[корњача]], [[змије|змија]] и др), сисари ([[зец]], [[јеж]], [[лисица]] и др.) и птице ([[сове|сова]], [[детлићи (породица)|детлић]], [[орао]], [[сврака]] и др).<ref name="milanovic42"/>
Ред 224:
{{цитат2|''Немојте пуцати докле моја пушка не пукне.<br />Не бојте се Турака је мало, а нас је много,<br />они се бију за господство<br />а ми за Слободу да можемо данути душом.}}''
 
На првом попису након завршетка [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] [[1818]], Баточина је имала 51. домаћинство са 119 харачких глава. Последња турска породица иселила се [[1832]]. године.<ref>В. Перуничић, Смедеревска Паланка и околина, Београд (1980). стр. 305.</ref> Кнез [[Милош Обреновић]] је [[1825]]. године саградио конак који је касније претворен у основну школу. Аустријски Капетан Франц Кајзер у свом путопису из [[1837]]. године пише да Варош Баточине има 300 кућа. У месту постоји црква и школа. Године [[1838]]. баточинска школа има осам ученика, а [[1847]]. десет.<ref>Д. Петровић, Крагујевачки округ. стр. 25.</ref> У [[Први српско-турски рат|Српско-турском рату]] ([[1876]]–[[1878]]) учествовало је 206 бораца из Баточине, а њих 16 је погинуло.<ref>Ж. Ђорђевић, Српска народна војска, Београд (1984). стр. 196.</ref> Убрзани развој условљава да је Баточина 1878. године проглашена за [[Варошица|варош]]. Деведесетих година деветнаестог века у Баточини се отвара женска школа. Прва књижница је отворена [[1898]]. Почетком двадесетог века Баточина има 1447 становника.<ref>В. Којић, Варошице Србије у XIX19. веку, Београд 1970,</ref>
 
=== Модерно доба ===
Ред 387:
Дужина железничке пруге са једним колосеком Лапово-Крагујевац износи око 14,3 km кроз територију општине, а дужина електричне железничке пруге са два колосека Београд-Ниш на територији општине износи око 5,2 km.<ref>Д. Милановић. (2006). стр. 204.</ref>
 
Баточина је поседовала [[пошта|пошту]] средином XIX19. века. Она је била смештена у конаку кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Село Бадњевац је 1939. године добило пошту која је била смештена у малој кући Миће Срећковића. Ту је остала и после Другог светског рата све док није направљена зграда за пошту. Пошта у Бадњевцу је обухватала села [[Сипић]], [[Мало Крчмаре]], [[Велико Крчмаре]], [[Жировница|Жировницу]], [[Градац (Баточина)|Градац]] и [[Никшић (Баточина)|Никшић]]. Тренутно у Баточини се налази једна пошта, а у месним заједницама ван Баточине налазе се поште у Брзану, Бадњевцу и уговорне поште у Жировници и Милатовцу.<ref>Д. Милановић. (2006). стр. 205-206.</ref>
 
=== Туризам ===
Ред 402:
* Споменик жртвама Првог и Другог светског рата у [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевцу]]
* Спомен-чесма посвећена борцима из Првог светског рата у [[Доброводица|Доброводици]]
* Црква брвнара из XIX19. века и споменик жртвама из Првог светског рата и НОБ-а у [[Брзан]]у
* Споменик жртвама НОБ-а у [[Црни Као (Баточина)|Црном Калу]]
* Споменик жртвама НОБ-а у [[Кијево (Баточина)|Кијеву]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Општина_Баточина”