Џорџ Вашингтон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
м razne ispravke |
||
Ред 65:
[[Битке код Лексингтона и Конкорда|Битка код Лексингтона и Конкорда]] у близини [[Бостон]]а (април [[1775]]) представља први оружани сукоб Британаца и устаника. Након ње је избила [[Америчка револуција]].<ref>{{harvnb|Rasmussen|Tilton|1999|p=294}}</ref>. Вашингтон је имао углед, војно искуство, харизму и утицај, а био је познат и као велики патриота. На почетку је одбијао функцију главнокомандујућег сматрајући да није довољно способан за њу<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Bell|2005|pp=}}</ref>. Међутим, није имао озбиљну конкуренцију<ref>{{harvnb|Ellis|2004|pp=68–72}}</ref>. [[Контитентални конгрес]] је 14. јуна 1775. године створио [[Контитентална армија|Континенталну армију]]. Номинован од стране [[Џон Адамс|Џона Адамса]] од Масачусетса, Вашингтон је постављен за генерала<ref>"WEDNESDAY, JUNE 14, 1775 (Journals of the Continental Congress, 1774-1789, ed. Worthington C. Ford et al. (Washington, D.C., 1904-37)". memory.loc.gov. Library of Congress. June 14, (1775). стр. 89–90. Retrieved June 21, 2015.</ref> Британска влада је 23. августа прогласила револуционаре побуњеницима и издајницима.
Вашингтон је преузео команду над Континенталном војском у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]] у Масачусетсу, јула 1775. године, током британске [[Опсада Бостона|опсаде Бостона]]. Схвативши да је америчкој војсци највише недостајало барута, Вашингтон је тражио нове изворе. Револуционари су упадали у британске арсенале, укључујући и неке на Карибима. Барут је куповао углавном од Француза.<ref>Stephenson, Orlando W. (January 1925). "[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Journals/AHR/30/2/Supply_of_Gunpowder_in_1776.html The Supply of Gunpowder in 1776]". The American Historical Review (University of Chicago) 30 (2): 271–281. {{doi
Августа 1776. године британски генерал [[Вилијам Хау]] је покренуо велику поморску и копнену офанзиву са намером да освоји [[Њујорк]]. Континентална војска Вашингтона, по први пут као војска независних [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], сукобила се са Британцима у [[битка код Лонг Ајланда|бици код Лонг Ајланда]], највећој бици у почетној фази рата. Америчка војска била је у мањини. Многи су напустили бојно поље, а Вашингтон је приморан на повлачење преко [[Ист Ривер]]а. Послушавши савет генерала [[Натанијел Грин|Натанијела Грина]], Вашингтон је покушао да ослободи [[Форт Вашингтон]], али је поражен у бици. Потом је наставио са бегом преко [[Њу Џерзи]]ја. Будућност Континенталне армије била је неизвесна због низа пораза. Вашингтон је прешао 25. децембра [[Делавер (река)|Делавер]] којим су пловиле санте, а 26. децембра напао у Трентону три британска пука ([[битка код Трентона]]). Британци прелазе у напад који је Вашингтон одбио, али се нашао између британских снага [[Чарлс Корнволис|Чарлса Корнволиса]] и Делавера. Победи код Трентона уследила је нова [[Битка код Принстона|победа код Принстона]]{{sfn|Fischer|2004|p=367}}.
Ред 83:
Вашингтон је примио вест о издаји америчког генерала [[Бенедикт Арнолд|Бенедикта Арнолда]] који је значајно допринео Револуцији. Арнолд је био огорчен политиком Конгреса и савезништвом са Француском (са којом се борио у Француско-индијанском рату). Тешка зима 1780/81. довела је до побуне пенсилванијских трупа. Вашингтон је успео да угуши побуну. Јула 1780. године пристижу нова појачања предвођена француским адмиралом [[Франсоа Грас]]ом и [[Жан Батист Рошамбе|Жаном Батистом Рошамбеом]].<ref>{{harvnb|Lancaster|Plumb|1985|p=311}}</ref>. Французи односе значајну поморску победу [[битка у заливу Чесапик|у заливу Чесапик]] 5. септембра следеће године<ref>{{harvnb|Alden|1993|pp=198–199}}</ref>. Континентална војска Џорџа Вашингтона, недавно финансирана са 20.000 долара од стране Француза, задала је Британцима одлучујући удар [[Опсада Јорктауна|освајањем Јорктауна]] 19. октобра 1781. године<ref>Mann (2005). стр. 38.; Lancaster & Plumb (1985). стр. 254.</ref> Корнволис није дошао на церемонију предаје града због болести. Освајање Јорктауна означио је крај великих сукоба у континенталном делу Северне Америке.
Британци су још увек имали војску од 26.000 људи у Њујорку и Чарлстону, али и снажну флоту. Француска војска се повукла па су Американци 1782—3. године били сами. У америчкој војсци расте непослушност, а у једном тренутку су побуњеници присилили Конгрес да се из Филаделфије пресели у Принстон. Вашингтон је марта 1783. године угушио побуну.<ref>Kohn, Richard H. (April 1970). "The Inside History of the Newburgh Conspiracy: America and the Coup d'Etat". The William and Mary Quarterly (Omohundro Institute of Early American History and Culture) 27 (2): 187–220. {{doi
== Председништво ==
| |||