Цивилизација — разлика између измена

Цивилизације су интимативно повезане и често додатно дефинисане другим социо-политичко-економским карактеристикама, укључујући [[Централизација|централизацију]], [[Доместикација|доместикацију]] људи и других организама, [[подела рада|специјализацију рада]], културно укорењене идеје о прогресу и [[супремацизам|супремацизму]], [[Споменик|монуметалном]] [[архитектура|архитектуром]], [[Порез|опорезивањем]], друштвеном зависношћу од [[пољопривреда|пољопривреде]] и [[експанзионизам]].<ref name="Haviland 2013"/><ref name="Wright 2004"/><ref name="Llobera 2003"/><ref name="Boyden 2004"/><ref name="Solms-Laubach 2007"/><ref name=":0" /> Историјски гледано, цивилизација је била такозвана „напредна” култура за разлику од наводно [[примитивна култура|примитивнијих култура]].<ref name="Adams 1966"/><ref name="Wright 2004"/><ref name="Llobera 2003"/><ref>{{cite book|last=Bolesti|first=Maria|title=Barbarism and Its Discontents|year=2013|publisher=Stanford University Press|url=https://books.google.com/?id=cpZZKabXvWAC|isbn=9780804785372}}</ref> У том широком смислу, цивилизација је у супротности са нецентрализованим племенским друштвима, чиме су обухваћене културе [[Номадски пасторализам|номадског пасторализма]], [[неолит]]ских друштава или [[Ловац-сакупљач|ловаца-сакупљача]]. Као небројива именица, цивилизација се такође односи на процес друштвеног развоја у централизовану, урбанизовану, стратификовану структуру. Цивилизације су организоване у густо насељеним насеобинама подељеним на [[Хијерархија|хијерархијске]] [[Друштвена класа|друштвене класе]] са владајућом елитом и потчињеним урбаним и руралним популацијама, које се баве интензивном пољопривредом, рударством, малом привредом и трговином. Цивилизација концентрише моћ, проширујући људску контролу над остатком природе, укључујући и друга људска бића.<ref>[[Michael Mann (sociologist)|Michael Mann]], ''The Sources of Social Power'', Cambridge University Press, 1986, vol. 1. стр. 34-41.</ref>

 

 

Цивилизациона урбана револуција заузврат је била зависна од развоја [[седентизам|седентизма]], доместикације житарица и животиња и развоја животног стила који омогућава [[економија обима|економију повећаног обима]] и акумулацију производних вишкова одређених друштвених сектора. Прелаз са ''сложених култура'' на ''цивилизације'', мада је још увек споран, чини се да је повезан са развојем државних структура, у којима је власт додатно монополисана од стране елитне владајуће класе<ref>Carniero, R.L. (Ed) (1967), "The Evolution of Society: Selections from Herbert Spencer’s Principles of Sociology", (Univ. of Chicago Press, Chicago) (1967). стр. 32.-47,63-96, 153-165.</ref> која практикује људско жртвовање.<ref name="nature.com">Joseph Watts, Oliver Sheehan, Quentin D. Atkinson, Joseph Bulbulia & Russell D. Gray, (2016), "Ritual human sacrifice promoted and sustained the evolution of stratified societies" (Nature 532, 228–231 (14 April 2016)) From http://www.nature.com/nature/journal/v532/n7598/full/nature17159.html sited 5/5/2016</ref> При крају неолитског периода, разне елитистичке [[Енеолит|халколитне]] цивилизације су почеле да јављају у разним [[Колевка civiliзацiје|„колевкама”]] од периода око 3.300 п. н. е. Халколитне цивилизације, као што су горе дефинисане, су се исто тако развиле у [[Претколумбовска ера|претколумбијским Америкама]] и, упркос раног старта у Египту, [[Аксум]]у и [[Куш]]у, и знатно касније у [[Историја Африке|подсахарској Африци]] [[Гвоздено доба|гвозденог доба]]. [[Колапс бронзаног доба|Колапсу бронзаног доба]] је следило гвоздено доба око 1.200 п. н. е, током којег су се појавиле многе нове цивилизације, кулминирајући у периоду од 8. до 3. века п. н. е. које немачки психијатар и филозоф [[Карл Јасперс]] назива [[осно доба|осним добом]], и које он тврди је било критична транзициона фаза које је водила у [[Антика|класичне цивилизације]]. Велика технолошка и културолошка транзиција у [[Модерна епоха|модерност]] почела је око 1500. године у [[Западна Европа|Западној Европи]], и од тог почетка нови приступи [[наука|науци]] и [[закон]]у брзо се раширили широм света, инкорпорирајући најраније културе у индустријску и технолошку цивилизацију садашњости.<ref name="nature.com"/><ref>{{citation|title=Civilization|last=Ferguson|first=Niall|authorlink=Niall Ferguson|year=2011}}</ref>