|
Литерали у Јави су константе примитивног типа или конкретан примерак класе ''-{String}-''.
* Целобројни литерали у Јави могу бити записани као: декадни, октални или хексадекадни (а од верзије 7 и као бинарни).
* Реални литерали су консантеконстанте које се записују у облику покретне тачке. Мора садржати бар једну цифру и било децималу, било експонент. У Јави разликујемо два типа реалних литерала: ''-{float}-'' и ''-{double}-''. Уколико је литерал типа ''-{float}-'' слово f или F мора се навести на крају литерала, док је ''-{double}-'' подразумевани тип за реални литерал, те се слово d или D не мора навести.
* Логички литерали су вредности "да" и "не", односно "истинито" и "неистинито". У Јави се запицујузаписују као ''-{true}-''(истинито) и ''-{false}-''(неистинито).
* Знаковни литерал је било који знак, осим апострофа и обрнуте косе црте, или ескејп секвенца. Стринговни литерал је ниска таквих знакова између наводника. Ескејп секвенце које се појавњујупојављују у Јави:
* '\" - апостроф
* '\"' - наводник
* '\\' - обрнута коса црта
* '\r' - знак за повратак на почетак рада
* '\n' - знак за прелазак у нови ред
* '\f' - знак за прелазак на нову страну
* '\t' - знак табулатора
* '\b' - знак за повратак на једно место уназад.
=== Сепаратори ===
Сепаратори су специјални знаци који не означавају операцију, а имају функцију да одвоје одређене логичке целине у коду. За раздвајање Јава користи неколико знакова:
* '''<nowiki>()</nowiki>''' (обичне заграде) - Служе за одвајање листе параметара од позива методе. Користе се и за наглашавање приоритета израза, за груписање израза у управљачким наредбама, као и за одређивање типова података при конверзији.
* '''<nowiki>{}</nowiki>''' (витичасте заграде) - Служе за ограђивање вредности аутоматски иницијализованих низова, за дефинисање блокова наредби, класа, метода, као и за дефинисање локалног опсега важења променљивих.
* '''<nowiki>[]</nowiki>''' (угласте заграде) - Користе се за издвајање вредности чланова низова и за декларисање самих низова.
* '''<nowiki>;</nowiki>''' (тачка са запетом) - Закључује наредбу.
* '''<nowiki>,</nowiki>''' (запета) - Раздваја идентификаторе у декларацији променљиве и користи се за повезивање наредби унутар петљи.
* '''<nowiki>.</nowiki>''' (тачка) - Служи за раздвајање назива пакета од потпакета и класа, као и за раздвајање променљивих или метода од имена објеката.
=== Оператори ===
* Релациони оператори се могу још назвати и операторима поређења и служе за поређење вредности операнада. У релационе операторе спадају: == != < > >= <=.
* Битовни оператор може бити логички или оператор померања. Ту спадају:
* & - битовна конјукција(AND)
* ~ - битовна негација(NOT)
* | - битовна дицјункцијадисјункција(OR)
* ^ - битовна ексклузивна дисјункција(XOR)
* << - померање (шифтовање) улево
* >> - померање (шифтовање) удесно
* >>> - померање (шифтовање) удесно са нулама.
* Логички оператори се деле на:
* && - конјукцију
* || - дисјункцију
* ! - негацију.
* Условни оператор се најчешће користи у форми <логички израз>?<први израз>:<други израз>.
* Помоћу инстанцног оператора се проверава да ли конкретан примерак припада некој класи, при чему оператор instanceof генерише вредност true ако је објекат примерак наведене класе или интерфејса, а у супротном даје вредност false.
| 