Никола Коле Рашић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 28:
== Нишки комитет и завера ==
{{главни чланак|Нишки комитет}}
Као нишки трговац, имао је добре трговачке везе у [[Кнежевина Србија|Србији]] и [[Нишки пашалук|Нишком ејалету]], што му је помогло у деловању на просторима под Турцима као представнику Одбора. На подручју Доње [[Топлица|Топлице]], [[Добрич]]а и око [[Јужна Морава|Мораве]] је обилазио села, успостављао контакте и припремао сељаке на устанак. Након одлуке [[Светоандрејска скупштина|Светоандрејске скупштине]] у становништву су се појавиле наде за скоро ослобођење. Иако је устанак темељито припреман, ипак није дошло до оружаног народног отпора [[1860]]. године.<ref>Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, ''Историја Лесковца'', Београд 1992 - pp. 112.</ref>
Био је вођа и један од организатора завере [[1874]]. године заједно са Тодором Станковићем, Таском и Ђорђем Узуновићем, Михајлом Божидарцем, Петром Икономовићем и другима. Они су купили заставу под којом је [[24. фебруар]]а [[1874]]. године нишки парох Петар Икономовић извршио заклетву завереника у кући Михајла Божидарца са вером на скоро ослобађање, како би се победоносна застава развила на [[Нишка тврђава|Нишкој тврђави]].<ref>[http://istorijanisa.wikidot.com/borbe-za-oslobodenje-nisa-1809-1944 ''Борбе за ослобођење Ниша: 1809-1944'', Ниш 1952 (Завера Николе Коле Рашића)], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>
Ред 45:
Први је, са својим одредом и претходницом српске војске, ушао [[11. децембар|11. децембра]] [[1877]]. године у [[Лесковац]]<ref name="SSR_IL_117-20"/> и држао говор ослобођеном народу. По налогу Врховне команде наставио је са организовањем устанка у правцу Власотинца, [[Рударе (Лесковац)|Рудара]] и [[Турековац|Турековца]]. Кола Рашића, који је са добровољцима кренуо из ослобођеног Лесковца, дочекали су [[Власотинце|власотиначки]] устаници који су претходно разоружали 170 Турака.<ref name="SSR_IL_117-20"/>
Варошко представништво Лесковца послало је [[31. децембар|31. децембра]] [[1877]]. године депутацију кнезу [[Милан Обреновић|Милану]] која је требало да га поздрави када први пут уђе у [[Ниш]]. Депутацију су чинили четовођа Коле Рашић, пет Лесковчанина и један Власотинчанин.<ref>Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, ''Историја Лесковца'', Београд 1992 - pp. 126.</ref>
Током вишенедељних борби за ослобођење Ниша, поред Војске [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]], учествовало је и 6.000 добровољаца и устаника са тек заузетих територија од Османског царства. Њих је преводио Коле Рашић.<ref name="IN_I_304">Историја Ниша I. стр. 304, Градина и Просвета Ниш, 1983.</ref>
Ред 61:
Данашња Палата правде у Нишу изграђена је 1909/10. као Срески суд на месту куће Николе Колета Рашића.<ref>[http://www.niskigrafit.rs/stari_nis-vremeplov.php Нишки графит: „Стари Ниш - Времеплов“], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>
Војвода [[Живојин Мишић]] сматрао је Рашића за чувеног јунака.<ref>[[Живојин Мишић]], ''Моје успомене'', Београдски издавачко-графички завод, треће издање, Београд (1981
Данас једна [[ОШ „Коле Рашић“ Ниш|основна школа у Нишу]] носи по њему назив, као и по једна улица у Нишу и Лесковцу.
| |||