Храм Светог Саве у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Изградња: Матија Бан са референцом
Измена и додатак са референцом
Ред 28:
Изградња храма је текла веома споро до 2002. године. Храм је још увек у изградњи, која се финансира добротворним прилозима, и плаћањем доплатних поштанских маркица, које су приликом слања пошиљки обавезни да плате сви грађани Србије без обзира на вероисповест, а у складу са уредбом Владе Србије.<ref>{{sr}} {{Cite web |url=http://www.slobodnaevropa.org/content/srbija_crkva_hram_svetog_save_postanske_marke/24253016.html |title=Crkveno-državni namet za Hram Sv. Save |accessdate = 2. 7. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Радио Слободна Европа}}</ref><ref>{{sr}} {{Cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Doplatna-markica-za-hram-po-zakonu.lt.html |title=Doplatna markica za hram po zakonu |accessdate = 2. 7. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Политика}}</ref><ref>{{sr}} {{Cite web |url=http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Srbija-prisiljava-ateiste-i-nesrbe-da-placaju-za-Hram-Sv-Save-96049.html |title=Србија присиљава атеисте и несрбе да плаћају за храм Св. Саве|accessdate = 2. 7. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Независне}}</ref><ref>{{sr}} {{Cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2011&mm=06&dd=29&nav_id=522066 |title=Uz pošiljku i „dobrovoljni prilog“ za izgradnju Hrama Svetog Save|accessdate = 2. 7. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=B92}}</ref>
 
Године [[18951879]], три стотине година након спаљивања моштију светог Саве, у Београду је основано ''Друштво за подизање храма светог Саве на Врачару'', чији је циљ био да се на месту спаљивања моштију подигне храм.<ref>[http://spc.rs/sr/pre_120_godina_doneta_odluka_o_podizanju_hrama Пре 120 година донета одлука о подизању Храма (СПЦ, 9. мај 2015)]</ref> Идеју подизања цркве је први изнео [[Матија Бан]], један од најпознатијих представника Срба католичке вере из Дубровника, док је био у Београду је први изнео идеју подизања цркве Светог Саве на Врачару.<ref>{{cite journal|last1=Арсић|first1=Ирена П.|title=THE CULTURE OF CATHOLIC SERBS FROM DUBROVNIK IN CONTEMPORARY CROATIAN HISTORIOGRAPHY|journal=Philologia Mediana|date=13.1.2017|issue=Број 9 - 2017|page=52|url=https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2017/philologia-mediana-9-2017|accessdate=2. 12. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Солеша|first1=Биљана С.|title=ЊЕГОШ У МЕМОАРСКОЈ ПРОЗИ МАТИЈЕ БАНА|journal=Синтезе|date=2013|volume=бр. 4|page=31|url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-902x/2013/2217-902x1304029S.pdf|accessdate=3. 12. 2017}}</ref> Касније, године [[1895]], три стотине година након спаљивања моштију светог Саве, у Београду је основано ''Друштво за подизање храма светог Саве на Врачару'', чији је циљ био да се на месту спаљивања моштију подигне храм.<ref>[http://spc.rs/sr/pre_120_godina_doneta_odluka_o_podizanju_hrama Пре 120 година донета одлука о подизању Храма (СПЦ, 9. мај 2015)]</ref> Омања црква која је подигнута на месту будућег храма је касније померена да би изградња храма могла да отпочне. [[1905]]. године се расписује јавни конкурс за израду пројекта; свих пет приспелих радова је одбачено као недовољно добро.
[[Датотека:Temple of Saint Sava - Monument.jpg|мини|лево|Споменик светом Сави у дворишту храма]]