Кубањско-приазовска низија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Location map| European Russia | relief = yes |label= Кубањско-приазовска низија |position= right |lat=46.5135 |long=40.2979 |mark…
 
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 10:
|width=300
}}
'''Кубањско-приазовска низија''' или '''Азовско-кубањска равница''' ({{јез-рус|Кубано-Приазовская низменность; Азово-Кубанская равнина}}) пространа је [[равница]] у западном делу [[предкавказје|Предкавказја]], на југозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Део је знатно пространије [[прикубањска низија|Прикубањске]], односно велике [[Источноевропска низија|Источноевропске равнице]]. Простире се од десне обале реке [[Кубањ (река)|Кубањ]] на југу до обала [[азовско море|Азовског мора]] на западу па све до [[кумо-маничка депресија|Кумо-маничке удолине]] и западних обронака [[ставропољско побрђе|Ставропољског побрђпобрђа]]а на истоку где је ограничава корито реке [[Јегорлик]] (у басену [[Дон]]а).
 
Највећи део овог равничарског подручја налази се на територији [[краснодарски крај|Краснодарске покрајине]], а обухвата и мање делове [[ростовска област|Ростовске области]] на северу и [[ставропољски крај|Ставропољске покрајине]] на истоку.
Ред 16:
У основи ове равинце налази се Сарматски кратон који чине архаичке стене старости између 2,8 и 3,7 милијарди година. У горњим слојевима се налазе [[седиментне стене]] [[мезозоик|мезозојске]] старости прекривене моћним слојевима [[глина]]. Максималне [[надморска висина|надморске висине]] равнице крећу се између 100 и 150 метара. У северозападном делу равнице налазе се мања лежишта [[природни гас|природног гаса]].
 
Равница се налази у зони [[умереноконтинентална клима|умереноконтиненталне климе]] са просечним количинама падавина између 400 и 600 милиметара. Иако је у вегетацијском смислу ово типична [[степа|степска]] зона природни вегетациони појас је под утицајем човека у потпуности деградиран и претворен у обрадиве површине. Природна вегетација се задржала на релативно малим површинама, на подручјима која нису погодна за пољопривредну делатност. Приморски део Кубањско-приазовске равнице је доста низак, у знатној мери замочварен и препун [[лиман (геологија)|лиманскихлиманскихјезера]]језера која су од отвореног мора одељена уским и ниским пешчаним [[превлака]]ма.
 
Реке Азовско-кубањске равнице теку готово паралелно једна са другом углавном у правцу југоисток-северозапад, а у Азовско море уливају се ниским лиманским ушћима. Највеће реке су [[Јеја]] (311 км), [[Челбас]] (288 км), [[Бејсуг]] (243 км), [[Кирпили]] (202 км), [[Сосика]] (159 км) и друге. Реке овог подручја нису богате водом и имају доста нестабилан хидролошки режим, а највиши водостај је у пролеће након топљења снега када су и честе поплаве у подручјима уз речна корита. Језера су бројна, али углавном мањих димензија, и њохова величина варира од 0,01 до 10 км². На подручју низије регистровано је укупно 1.256 ујезерених површина укупне површине 1.959 км².
Ред 25:
 
== Референце ==
{{reflist|}}
 
== Спољашње везе ==
* [https://dic.academic.ru/dic.nsf/enc_geo/2654/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BE Кубањско-приазовска низија на Географској енциклопедији]