Часлав Клонимировић — разлика између измена

[[Бугарско-византијски сукоби]] почетком [[10. век|X века]], утицали су и на политичке прилике у тадашњој Србији. [[Списак бугарских владара|Бугарски цар]] [[Симеон I|Симеон Велики]] (893—927) је збацио [[917]]/[[918]]. године свог кума Петра Гојниковића са власти, због његових наводних веза са Византијом и на његово место поставио [[Павле Брановић|Павла Брановића]], у покушају да осигура свој утицај у Србији. Међутим, Павле је започео вођење провизантијске политике, што је Симеона приморало да са војском поново интервенише у Србији и доведе [[921]]/[[924]]. године<ref>Историчари различито тумаче значење Порфирогенитових речи, пошто он два пута помиње да је прошло три године, не појашњавајући да ли је у питању један исти период или два различита.</ref> [[Захарија Прибислављевић|Захарију]] на власт. Он се, такође, није дуго држао пробугарске политике, због чега је Симеон послао нову војну експедицију против Србије, са намером да је трајно покори. Борба је окончана српском победом, а Захарија је главе и оружје двојице бугарских војсковођа послао у [[Истанбул|Цариград]], као ратне трофеје<ref name="ДАИ" />.

 

 

Симеон је умро [[27. мај]]а 927. године, што је довело до великих политичких промена на Балкану<ref name="ГО" /><ref name="Андрија" /><ref name="Станоје" />. Нови бугарски цар [[Петар I Бугарски|Петар I]] (927—969) закључио је мир са Византијом, чиме је окончан вишедеценијски сукоб две државе.

Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију и уз византијску подршку<ref name="ДАИ" /> почео да обнавља како државу, тако и врховну власт над [[српске земље у раном средњем веку|српским кнежевинама]]<ref name="Станоје" />. Док већина историчара<ref name="Станоје" /><ref name="Андрија" /><ref name="ВИНЈ" /><ref name="ГО" /><ref name="ИСК">{{ИСН I}}</ref> прихвата Порфирогенитову вест да је он са четворицом пратилаца побегао из [[Велики Преслав|Преслава]] у Србију<ref name="ВИНЈ" />, има оних који сматрају да је он враћен у Србију у договору новог бугарског цара Петра са византијским владарем и дедом његове супруге [[Роман I Лакапин|Романом I]] (919—949), да би организовао државу која би се супротставила продору Мађара из [[Панонска низија|Паноније]]<ref name="Тиб" />. Такође, мишљења историчара су подељена и око тачне године његовог повратка у Србију, тако да једни сматрају да се вратио још 927. односно [[928]]. године<ref name="ВИНЈ" /><ref name="ГО" />, други да је у питању [[931]]. година<ref name="Станоје" /><ref name="Довла">{{ВЋ-ИСН|Део=Срби између Византије, Хрватске и Бугарске|Број=2_5}}</ref>, а трећи сматрају да је у питању [[933]]/[[934|934. година]]<ref name="Тиб" /><ref>[http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_3_2.htm Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 185], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.

 

Порфирогенит наводи да је Часлав у Србији затекао само педесетак мушкараца без жена и деце, који су преживљавали [[лов]]ећи, али историчари одбацују овакав опис прилика као нереалан<ref name="Реља">{{РН-ГСНС}}</ref>. Он наводи да су српске избеглице из околних земаља ([[Бугарска]], [[Хрватска]] и друге) почеле да се враћају у земљу након Чаславовог повратка, посебно истичући да је део Срба побегао из Бугарске у Цариград. Њих је пишчев таст и савладар Роман Лакапин ''заоденуо и обдарио''<ref name="ДАИ" />, након чега их је послао у Србију. Поред тога, византијски цар је Чаславу пружио и финансијску подршку, што му је олакшало обнављање и јачање Србије.

 

== Смрт ==