Difference between revisions of "Часлав Клонимировић"

Додата слика, додате "границе државе"
(Додата слика, додате "границе државе")
[[Бугарско-византијски сукоби]] почетком [[10. век|X века]], утицали су и на политичке прилике у тадашњој Србији. [[Списак бугарских владара|Бугарски цар]] [[Симеон I|Симеон Велики]] (893—927) је збацио [[917]]/[[918]]. године свог кума Петра Гојниковића са власти, због његових наводних веза са Византијом и на његово место поставио [[Павле Брановић|Павла Брановића]], у покушају да осигура свој утицај у Србији. Међутим, Павле је започео вођење провизантијске политике, што је Симеона приморало да са војском поново интервенише у Србији и доведе [[921]]/[[924]]. године<ref>Историчари различито тумаче значење Порфирогенитових речи, пошто он два пута помиње да је прошло три године, не појашњавајући да ли је у питању један исти период или два различита.</ref> [[Захарија Прибислављевић|Захарију]] на власт. Он се, такође, није дуго држао пробугарске политике, због чега је Симеон послао нову војну експедицију против Србије, са намером да је трајно покори. Борба је окончана српском победом, а Захарија је главе и оружје двојице бугарских војсковођа послао у [[Истанбул|Цариград]], као ратне трофеје<ref name="ДАИ" />.
 
Овај пораз приморао је Симеона да 924. године<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref><ref name="ВИНЈ">{{ВИНЈ II}}</ref><ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref> ([[926]].<ref name="Тиб" />) пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је са српском властелом и вероватно великим делом српске популације<ref name=":0">Александар А. Логос (2016) "Историја Срба - друго измењено издање" АТЦ, Београд</ref>, пред Бугарима побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а њихове војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу. Уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.
 
У време Захаријиног бега у Хрватску, забележен је нагли успон хрватске државе, и у овом периоду хрватске историје Константин Порфирогенит забележава Хрватску војску од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака. Такође, уследила је и победа Хрвата над бугарском војском у Босни. Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.<ref name=":0" />
 
Према [[Летопис попа Дукљанина|Летопису Попа Дукљанина]], на трон Србије постављен је други човек, [[Љутомир]], који је владао као бугарски вазал. Љутомира је у биткама код Лима и Ибра победио [[Павлимир (краљ)|Бели Павлимир]], наследник прогнане српске владарске лозе<ref>Мавро Орбин "Краљевство Словена", Ганеша клуб, 2016, Београд</ref>, кога поједини историчари поистовећују са Чаславом. Могуће је да је Часлав, након бега од Бугара, уз помоћ Ромеја ударио на Љутомирове бугарске снаге и победио их у ове две битке.
 
Симеон је умро [[27. мај]]а 927. године, што је довело до великих политичких промена на Балкану<ref name="ГО" /><ref name="Андрија" /><ref name="Станоје" />. Нови бугарски цар [[Петар I Бугарски|Петар I]] (927—969) закључио је мир са Византијом, чиме је окончан вишедеценијски сукоб две државе.
[[Датотека:Časlav's Serbia, map by Stanoje Stanojević.jpg|мини|лево|262x262px|Чаславова Србија према Станојевићу <ref name="ИСК" />]]
[[Датотека:Časlav's Serbia, map by Stanoje Stanojević.jpg|мини|лево|350п|Вероватне границе<ref>Према [[Василије Марковић|Василију Марковићу]], из [[Станоје Станојевић|Станојевићеве]] [[Историја српскога народа (књига Станоја Станојевића)|Историје српског народа]].</ref> Србије у доба Часлава]]
Након Симеонове смрти, Часлав се вратио Србију и уз византијску подршку<ref name="ДАИ" /> почео да обнавља како државу, тако и врховну власт над [[српске земље у раном средњем веку|српским кнежевинама]]<ref name="Станоје" />. Док већина историчара<ref name="Станоје" /><ref name="Андрија" /><ref name="ВИНЈ" /><ref name="ГО" /><ref name="ИСК">{{ИСН I}}</ref> прихвата Порфирогенитову вест да је он са четворицом пратилаца побегао из [[Велики Преслав|Преслава]] у Србију<ref name="ВИНЈ" />, има оних који сматрају да је он враћен у Србију у договору новог бугарског цара Петра са византијским владарем и дедом његове супруге [[Роман I Лакапин|Романом I]] (919—949), да би организовао државу која би се супротставила продору Мађара из [[Панонска низија|Паноније]]<ref name="Тиб" />. Такође, мишљења историчара су подељена и око тачне године његовог повратка у Србију, тако да једни сматрају да се вратио још 927. односно [[928]]. године<ref name="ВИНЈ" /><ref name="ГО" />, други да је у питању [[931]]. година<ref name="Станоје" /><ref name="Довла">{{ВЋ-ИСН|Део=Срби између Византије, Хрватске и Бугарске|Број=2_5}}</ref>, а трећи сматрају да је у питању [[933]]/[[934|934. година]]<ref name="Тиб" /><ref>[http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_3_2.htm Runciman, A history of the First Bulgarian Empire. стр. 185], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.
 
Порфирогенит наводи да је Часлав у Србији затекао само педесетак мушкараца без жена и деце, који су преживљавали [[лов]]ећи, али историчари одбацују овакав опис прилика као нереалан<ref name="Реља">{{РН-ГСНС}}</ref>. Он наводи да су српске избеглице из околних земаља ([[Бугарска]], [[Хрватска]] и друге) почеле да се враћају у земљу након Чаславовог повратка, посебно истичући да је део Срба побегао из Бугарске у Цариград. Њих је пишчев таст и савладар Роман Лакапин ''заоденуо и обдарио''<ref name="ДАИ" />, након чега их је послао у Србију. Поред тога, византијски цар је Чаславу пружио и финансијску подршку, што му је олакшало обнављање и јачање Србије.
 
=== Границе државе ===
[[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] за Часлава каже да је "ујединио све српске земље".<ref name=":1">Константин Порфирогенит "О Управљању Царством"</ref>. Иако је ово помало непрецизна одредница за тачне границе Чаславове државе, потребно је само одредити границе српског етничког простора и земље које се означавају као "српске" у овом периоду историје да би се одредиле границе Чаславове државе.
 
Порфирогенит и [[Ајнхард|Ајнхард Франачки]] у својим "[[Франачки Анали|Франачким Аналима]]" (Annales Regni Francorum) кажу да Срби настањују римску Далмацију, чију западну границу Тацит позиционира негде на "истарском горју", тако да она укључује Лику, Крбаву и Гацку<ref name=":2">Einchard, "Carolingian chronicles: Royal Frankish annals and Nithard's Histories." trans.Scholz, Rogers, Ann Arbor, University of Michigan Press [1972]</ref>. Порфирогенит такође наводи:<blockquote>"Njihova je zemlja bila podijeljena u 11 županija a to su: Hlebiana, Tzenzena, Emota, Pleba, Pesenta, Parathalassia, Brebere, Nona, Tnena, Sidraga, Nina, a njihov ban (boanos) ima (u vlasti) Kribasan, Litzan, Goutzeska."<ref name=":1" /></blockquote>Дакле, Крибасан (Крбава), Лицан (Лика) и Гуцеска не спадају у 11 хрватских жупанија, већ хрватски бан само има власт над њима, чиме се јасно имплицира да у њима не живе Хрвати. Ово доказује да је граница српског етничког простора била на граници Лике и Либурније, што је, дакле, била и вероватна западна граница Чаславове Србије. <ref name=":3">Др. Борислав Влајић (1999) "Срби староседеоци Балкана и Паноније", "Стручна Књига", Београд</ref>
[[Датотека:Границе Србије за време Часлава Клонимировића према различитим историчарима.png|мини|433x433пискел|Границе Чаславове државе према различитим историчарима]]
Међутим, неки историчари су померали српску западну границу према истоку, те је Ђорђе Јанковић налази на Уни<ref>Ђорђе Јанковић (2007) "Српско Поморје" Српско Археолошко Друштво, Београд</ref>, а Станојевић на Врбасу и Босни<ref name=":4">Станоје Станојевић (1910) "Историја Српског Народа" Отворена Књига, Београд</ref>.
 
Српска источна граница традиционално се лоцирала негде око [[Стари Рас|Старог Раса]] или [[Расина|Расине]]<ref name=":3" />, где Порфирогенит помиње окупациону границу Бугарске и Србије за време [[Мутимир|Мутимира]].<ref name=":4" /><ref>Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.</ref>Међутим, неки попут Борислава Влајића позиционирају је знатно источније, код [[Видинска област|Видинског краја]]<ref name=":3" />, услед чињенице да су и племена Морављана и Тимочана припадала српском народу у том периоду (не зна се да ли су Срби наметнули своје име овим племенима или су она једна од оригиналних српских племена). Доказ за ово налази се у Франачким Аналима:<blockquote>"Кнез Борна, који јесте отпао из заједнице са Бугарима" и затим са својим племеном '''Гудушчана и Тимочана''' постао кнез Далмације [и Либурније] [...]"</blockquote>Кнез Славонаца Људевит Посавски, према истом документу, склонио се код "''Срба, који контролишу велики део провинције Далмације''", и ту међ њима беше убијен од Борниног ујака (мајка Борне стога Српкиња).<ref name=":2" />
 
== Смрт ==