Српски национализам — разлика између измена

ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање уклањање референцираног садржаја
[[Балканско полуострво]] бива захваћено свеопштим устанком против [[Османско царство|Османске империје]], која је вековима држала поробљене балканске народе претежно [[Православље|православне вероисповести]] ([[Срби]], [[Грци]], [[Бугари]], [[Румуни]]). [[Први српски устанак]] против [[Турци|Турака]] подигнут је [[15. фебруар]]а [[1804]]. године, у место [[Орашац (Аранђеловац)|Орашац]]. За вођу је изабран човек из народа и трговац [[Карађорђе Петровић|Ђорђе Петровић]], од [[Турци|Турака]] прозвао [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] ([[Карађорђе Петровић|Карађорђе]]), који је добио титулу [[вожд]]а. [[Срби]] су тада извојевали неколико чувених битака, упркос томе што су стајали пред бројнијим непријатељем, међу којима су: [[битка на Мишару|бој на Мишару]], [[бој на Иванковцу]], [[битка код Баточине (вишезначна одредница)|бој код Баточине]], [[Битка на Делиграду (1806)|бој на Делиграду]] и неочекивано устаничко [[Београд#Османско царство|заузимање Београда]] након непуне две године од почетка [[Први српски устанак|устанка]].
 
[[Први српски устанак|Српске ратне победе]] заинтересовале су многе [[Европа|европксе]] монархе и војсковође, и тако покренуле српско питање на многим [[Европа|европским дворовима]]. Устанички [[вожд]] је тражио помоћ од [[император сверуски|руског цара]] [[Александар I Павлович|Александра I Павловича]] и француског императора [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарте]]. [[Император сверуски|Руски цар]] је пружио [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]] уверење да [[Руска Империја]] чврсто подржава братски [[Православље|православни]] [[срби|српски народ]], и да ће, кад буде у прилици, послати руску војску као помоћ у борби против [[Турци|Турака]], а као знак поштовања поклонио му је сабљу са посветом. С друге стране, [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је био у непријатељским односима са [[Руси]]ма, и спремао се да крене у поход на [[Руска Империја|Руску Империју]]. Међутим, једном приликом [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је изјавио: „''Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на [[Балканско полуострво|Балкану]], постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног [[османско царство|османлијског царства]] и да тако ослободи свој поробљени народ. То је [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] и њему припада слава највећег војсковође!''<ref>[http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/69926/Ubistvo-Karadorda--193-godine-kasnije Наполеон о Карађорђу], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>”
 
Ипак, због одсуства [[Руси|руске]] војске која није стигла у помоћ [[Срби]]ма, бранећи [[Русија|Русију]] од [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] у [[Наполеонова инвазија на Русију|Отаџбинском рату]], [[Први српски устанак|српски устаници]] су почели да слабе у сукобима. [[Истанбул|Цариград]] је на [[Србија|Србију]] послао велику војску, коју ова није могла да победи. У [[битка на Чегру|боју на Чегру]], недалеко од [[Ниш]]а, [[Срби]] су се жестоко борили против далеко бројнијих [[Турци|Турака]]. Када је [[Срби|српски]] командант [[Стеван Синђелић|војвода Стеван Синђелић]] схватио да је битка изгубљена, све своје борце је лишио заклетве и позвао да напусте ров, који је већ био испуњен непријатељским војницима. Пошто нико није напустио устанички положај, [[Стеван Синђелић|Синђелић]] је отишао до барутане, и испалио куршум, тако да је читав ров експлодирао, убивши [[Срби|српске]], али и [[Турци|турске]] војнике. [[Турци]] су, ипак, били задовољни извојеваном [[Пирова победа|пировом победом]], али су остали кивни према [[Срби]]ма, те су наредили да се посеку главе свим погинулим устаницима, и уграде у [[Ћеле-кула|Ћеле-кулу]], као опомена [[срби|српском народу]].
Анониман корисник