Ултрасонографија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 21:
Први покушаји медицинских стручњака да завире у унутрашњост човековог тела и испитају изглед и стање његових унутрашњих шупљина и канала, отпочели су у првој половини 19. века. Ова прича о развоју применене ултразвука у медицини вероватно би могла да почне са историјом мерења удаљености под водом помоћу звучних таласа (ултразвучног осцилатора-сонара, који је прво коришћен у ратне сврхе и то за откривање подморница). По тој логици ултразвучни скенери, који раде помоћу звучних таласа, могу се посматрати као један облик „медицинског“ ултразвучног осцилатора или сонара, којим се, уместо испитивања водом испуњених шупљина, испитује изглед и стање унутрашњих шупљина и канала човековог организма.
Веома високе фреквенције звучних таласа, изнад граница људског слуха, открио је енглески научник Френсис Галтон 1876. године,
За даља изучавања високофреквентног ултразвука заслужан је италијански биолог Лазаро Спаланзани. Он је ове особине звучних таласа спознао 1794. код слепих мишева који су летели прецизно у мраку користећи ехо-рефлексију звучних таласа високе фреквенције (нечујни звук). На основу ових сазнања током 1826. швајцарски физичар Жан-Данијел Колдон успешно је користио „подводно звоно“ да одреди брзину звука у водама Женевског језера.
Ред 79:
|- style="background:#DCDCDC"
! cellspacing="3"|Средина
! cellspacing="3"| Брзина звука <math>c</math>
! [[Фреквенција|Учесталост]] <math>Z</math>
! Густина <math>\rho</math>
|-
| style="text-align:left" |[[Ваздух]]
Ред 230:
Ултрасонографијом се не могу видети здрави лимфни чворови, већ само увећани. Различити ултразвучни критеријуми лимфног чвора помажу у диференцијалној дијагнози порекла увећања лимфног чвора. Ултрасонографија је прва метода у дијагностичком алгоритму малигних лимфних чворова нпр. на врату. Предности ове методе се огледају у њеној широкој доступности, одсуству јонизујућег зрачења, нешкодљивости и поновљивости.<ref>Bouhernad B, Zhang M, Lu Q. Rouby 11. Clinical review: Bedside lung ultrasound in critical care practice. Crit Care 2007;11(1):205-10.</ref>
На ултразвучној слици лимфни чворови који су реактивно (запаљењски) увећани уочавају се као хипоехогене или анехогене добро ограничене масе. Метастатски измењени чворови се слично приказују, с тим што су поља некрозе унутар чвора хипоехогена, док кератин из тумора има хиперехогени изглед. Међутим, хиперехогеност у лимфном чвору може се јавити и услед присуства метаплазног масног ткива. Присуство хиларног еха у лимфном чвору указује на његову реактивну измењеност, а његова одсутност на малигну измењеност.<ref>Stefanović D. The role of ultrasound in neck disease. In: Marković A, editor. Ultrasound in medicine. Beograd: Elit Medica (2003).
Главни недостатак ове методе је што може да прикаже само површне структуре до дубине од 4-6 cm, тако да дубоко локализовани лимфни чворови нису доступни прегледу, као ни већина примарних тумора.
Ред 246:
''Предности ултрасонографије у дијагностици промена код носећих зглобова су:''
* Брз, једноставан и јефтин метод погледа која може често да се понавља, јер нема јонизујућег зрачења.
* Веома добра подударност са МР У циљу откривања присуства остеофита, мерења величине излива и дебљине зглобне хрскавице.<ref>
* Омогућава визуелизацију у више равни, као и упоређивање са супротном страном.
* Динамски карактер погледа са извођењем покрета оболелих екстремитета
* Коришћење провокативних маневара
* Велика корист за вођења игле код пункције излива, што омогућава визуелну контролу дистрибуције лека (кортикостероиди, хијалуронска киселина).<ref>Koski JM (2000) ''Ultrasound guided injections in rheumatology''. J Rheumatol 27:2131-2138</ref>
* Могућност градацији запаљенских промена Доплер сонографијом.
''Мане ултрасонографије у дијагностици промена код носећих зглобова су:''
* Захтева добро знање сонографисте
* Сенке костију онемогућавају визуелизацију.
* Отежан преглед зглобова који се испитују, код болесника са контрактурама, гојазних, са присутним ранама, завојима или гипсом.
;Ултрасонографија бубрега
Ултрасонографија бубрега је једноставни преглед, за који није потребна припрема пацијента. Може да се изводи у спиналном декубитусу болесника, са варијантама у латералном и дорзалном приступу.
* Основни (неопходан) налаз су контуре, димензије, покретљивост органа, стање паренхима, стање синуса, стање пијелокаликсног система са проксималним уретером
* Пожељно је и стање односа околних органа.
Ултразвук бубрега може да послужи у дијагностици агенезије или ектопије бубрега, или се у оваквим случајевима морају тражити и допунске дијагностичке методе. Веома лако се уочавају цистичне промене. Код полицистичне болести, ултразвук је средство за дефинитивну дијагнозу.
Ренална стаза мокраће такође, се лако уочава као изражена дилатација пијелона, пијелокаликсног система или проксималног уретера, који се у ситуацијама стазе може да уочити јр се протеже до горњих сегмента. У ситуацијама када постоји хидроуретер, промена може да се сагледава у већој дужини. Када је стаза изражена, односно превише траје, тада је реч о хидронефрози. У ситуацијама са хидронефрозом увек треба мерити дебљину паренхима (која је нормално 20-25 мм) и упоређивати налаз са супротном страном.
Тумори уротела, у ранијим стадијима развоја, када су локализовани у бубрегу, теже се уочавају уколико нема застојних промена. Међутим, тумори паренхима, нарочито уколико су већи од 2 цм, веома се лако детектују, као изоехогене солидне промене паренхима, јасно ограничене, понекад са јасном хиперваскуларизацијом. Такође могу се уочити увећани лимфни чворови, уколико их има. Сматра се да је рана детекција ових тумора увела револуцију у свакодневну употребом ултразвучну дијагностику тумора бубрежног паренхима.
| |||