Прије [[1841]], територија [[Јужни Онтарио|Јужног Онтарија]] је била дио британске колоније [[Горња Канада|Горње Канаде]], док су јужни дио [[Квебек]]а и [[Лабрадор]]а били дио колоније [[Доња Канда|Доње Канаде]]. У [[Горња Канада|Горњој Канади]], већина становништва је била англофона, док је [[Доња Канада]] већински била франкофона. ''Актом о Унији'' којег је [[Парламент Уједињеног Краљевства]] изгласао [[23. јул]]а [[1840]], а монарх потврдио [[10. фебруар]]а [[1841]], двије колоније су спојене укидањем њихових законодавних органа и њиховом замјеном с једном законодавном скупштином.
Иако је новим устројством формално омогућена једнака заступљеност представника двију бивших колонија, [[Доња Канада]] је у пракси била закинута. Упркос франкофоној већини у [[Доња Канада|Доњој Канади]], највећи дио моћи и власти имала је англофона мањина.
Подручје бивше [[Горња Канада|Горње Канаде]] у новој провинцији је називано Канада Запад, док је подручје бивше [[Доња Канада|Доње Канаде]] називано Канада Исток. Провинција Канада је престала постојати када је [[1. јул]]а [[1867]]. године [[Парламент Уједињеног Краљевства]] донио [[Уставни акт 1867.|Акт о Британској Сјеверној Америци 1867.]]
