Текија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Tekija na vrelu Bune.jpg|200п|десно|мини|Текија на врелу Буне код Мостара]]
{{Друго значење2|Текија}}
'''Текија''' ({{јез-ар|tekye}}) је [[ислам]]ска сакрална [[грађевина]], која служи за окупљање [[дервиш]]а (''[[Суфизам|суфија]]'') — следбеника исламског мистицизма, религиозно-филозофског правца унутар ислама.{{sfn|Bejtić|1953|pp=252}}
У
просторијом за путнике-намернике у већим текијама, и јавном добротворном кухињом (''имарет''). Поред текије се налази и [[турбе (маузолеј)|турбе]], као и мање гробље за угледније дервише. Дервиши бораве у текији тачно одређене дане у недељи и години, и у том смислу она никако није истоветна са [[Манастир|манастирима]] у [[Хришћанство|хришћанству]], имајући у виду да ислам не познаје [[Испосник|испоснички]] и калуђерски живот.{{sfn|Bejtić|1953|pp=252}}
Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у [[Скопље|Скопљу]], [[Тетово|Тетову]] ([[Харабати Бабина текија]]), [[Хаџи-Синанова текија|Хаџи-Синанова]] у [[Сарајево|Сарајеву]] и текија на врелу реке [[Буна (река)|Буне]] код [[Мостар]]а.
<ref>{{cite book|first=Текија|title=Tekija / Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Aleksandar Jovanović ; Chefredakteure Miloje Vasić, Tatjana Cvjetićanin i Miroslav Lazić ; [Übersetzung Jasna Veljanovski, Rosemarie Đukić]|publisher=Belgrade : Archäologisches Institut : Nationalmuseum : Zentrum für archäologische Untersuchungen, 2004 (Beograd : Čigoja)|isbn=ISBN 86-80093-27-0 (broš.)}}</ref> Прву текију у Босни и Херцеговини је, према наводима професора [[Алија Бејтић|Алије Бејтића]], [[1462]]. године подигао [[Гази Иса-бег]] у Сарајеву на данашњој [[Бентбаша|Бембаши]], и била је изграђена од ћерпича и дрвета. У путописима [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]] из средине [[17. век|17. века]] се наводи да је у овом граду било четрдесет и седам места где се састају дервиши.{{sfn|Bejtić|1953|pp=252}}
== Референце ==
{{reflist|2}}
== Литература ==
| |||