Тресонче — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 32:
Јуна 1905. године повећа група наоружаних Арнаута из Лузуније, је упала у Тресанче и покупила сву стоку - овце,козе и говеда. Мештани се нису супротставили нити се дали у потеру јер нису имали оружја. Турски војници их нису јурили, па су ови мирно прешли Дрим са пленом. "Ћефалија" из места се жалио дебарском паши, али овај се изговарао да је немоћан.<ref>"Правда", Београд 1905. године</ref>
Тресонче је дало многе [[зограф]]е, тј. [[Иконопис|иконописце]] и [[фрескопис]]це, од којих је најпознатији [[Димитар Крстевић]] звани [["Дичо Зограф"]]. Он је само најбољи представник своје породице, чији су се чланови више генерација, бавили иконописом. Поред захтеваних грчким светитеља, мајстори живописа су редовно сликали и српске светитеље - царске и краљевске ктиторе, обележавајући их тако, да се препознају да су српски. Због манастира Бигова ту се и тако чувала српска национална свест, и у највећим искушењима времена.
[[Мијаци]] су били и чувени самоуки [[дрворез]]бари, који су се учили угледањем на друге.<ref>"Правда", Београд 1931. године</ref> Из тресонечког рода Станишевци су били дуборесци који су између осталог израдили ремек-дело, средишњи дуборез иконостаса у манастиру [[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]].
Чувени су и Тресонци мајстори неимари: стари - мајстор [[Мијајло Ђорђевић - Јуруковски]] и [[Ђорђе Тримчић]], а од међуратних, новијих знало се за [[Анђелко Дојчиновић|Анђелка Дојчиновића]] у Јагодини, те браћу Бошковић. Молер [[Серафим Андовић - Јодровски]] живео је у Софији. "Копаничар" (дрворезбар) [[Митре Пејковић - Пешковски]] направио је у селу Ораховини у дрвету, орла како у лету носи јагње, а његово рукодеље је и темпло цркве манастира Св. Јован Бигорски.
== Црква и школа ==
| |||