Браила — разлика између измена

У "Ибраилу" (Браили) је било много страних трговаца, нарочито са оближње бугарске стране. Судећи по њиховим презименима, из списка пренумераната у једној бугарској историјској књизи, која се завршавају са "ић", произилази да су то били још увек Срби, али на путу губитка националног идентитета. Од педесетак претплатника, за које се каже да су из Шумена, Сливена, Љаскова, Котела, Гиоргева, Габрова, Градеца, Јамбола, Тича, Казана, Карнобата, Разграда, Панађуришта и Букурешта, само тројица немају српско обележје, већ цинцарско. Типичних бугарских презимена ту нема. А списак почиње са читаоцима: Априловићем, Табаковићем, Соколовићем, Христовићем, Хараламповићем, Дојчиновићем, Недељковићем, Дечовићем, Радовићем, Јовановићем...<ref>Иван Кајданов: "Кратко начертаније на свеобшћата историја", Будим 1836. године</ref> Давидовићева књига о српској историји стигла је и у Браилу 1846. године код тамошњих Срба читалаца: скупљач претплате Тодор Павловић, Јова Марцикић трговац житарски родом из Кузмина, Милош Владисављевић дјеловодитељ Вапора аустријског, Василије А. Милиновић учитељ родом из Боке Которске, са својим ученицима - Ангел Сава Ловчели, Глигориј Епитес, Николај Куртовић, Димитрије Василијевић, Атанасије Тодоровић, Гаврил Хаџи Денко, Михаил Поповић, Константин П. Вилен и један читалац Србин са стране.<ref>Димитрије Давидовић: "Историја народа србског", Београд 1846. године</ref> Исту књигу су купила и двојица анонимних трговаца из Браиле - у Свиштову.