Шопрон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 39:
== Срби у Шопрону ==
Град Шопрон је био интересантан за Србе из два разлога. Као прво ту су одржавана четири годишња вашара, на које су долазили трговци или су ту становали посредници и откупљивачи - трговачки агенти. Са друге стране млади Срби су долазили у Шопрон да се додатно школују на тамошњој реформатоској гимназији где су виши разреди називани - филозофија.
У Шопрону се у првој половини 18. века школовао Јован Рајић, потоњи калуђер архимандрит Ковиљски и наш први историчар. До 1753. године је похађао тамошњу протестантску гимназију, па отишао у Кијев.<ref>"Зора", Мостар 1901. године</ref> У јеванђелијском лицеју учио је филозофију и Стеван Вујановски, учитељ који је постао 1777. године директор српских основних школа у загребачком окружју.<ref>"Просветни гласник", Београд 1886. године</ref> Поп Викентије Љуштина био је пре 1790. године "ефимерио"? у Шопрону, а касније архимандрит у манастиру Месићу.<ref>Доситеј Обрадовић: "Писма", Будим 1829. године</ref>
Претплату за бечке "Новине сербске" скупљао је 1815. године, Јован Апостоловић.
Матеј Пфаф трговац из Шопрона, купио је у банатском Ковину, једну српску књигу.<ref>Јован Стејић: "Сабор истине и науке", Београд 1832. године</ref>
Био је само један Србин у Шопрону записан 1867. године.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref>
== Становништво ==
| |||