Џами — разлика између измена

'''Нурудин Абделрахман Џами''' ([[Персијски језик|персијски]]: نورالدین عبدالرحمن جامی‎‎) познат и као '''Мевлана Нурудин Абделрахман''' или '''Абделрахман Нурудин Мухамед Дашти''', или једноставније као '''Џами''' или '''Ђами''', а у [[Турска|Турској]] као '''Мула Чами''' (7. новембар [[1414]] – 9. новембар [[1492]]), био је персијски песник<ref>{{cite book|title=Culture and Circulation: Literature in Motion in Early Modern India|year=2014|publisher=BRILL|isbn=9789004264489|url=https://books.google.com/books?id=8pMXAwAAQBAJ&pg=PR9&dq=Persian+polymath&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiWv4npt83UAhUCUlAKHUnoCcU4ChDoAQgiMAA#v=onepage&q=Persian%20polymath&f=false|language=en|quote=works of the Persian polymath ʿAbd al-RahmanJami (1414–1492) under the auspices of the Neubauer Collegium for ...}}</ref> који је познат по као плодан учењак и писац [[Суфизам|суфијске]] књижевности. Он је првенствено био истакнути песник-теолог из школе [[Ибн Араби]]ја и Хаџаханија Суфија, познат по својој елоквенцији и својим анализама [[метафизика|метафизике]] милости.<ref name="rizvi1">{{cite journal|last=Rizvi|first=Sajjad|title=The Existential Breath of al-rahman and the Munificent Grace of al-rahim: The Tafsir Surat al-Fatiha of Jami and the School of Ibn Arabi|journal=Journal of Qur'anic Studies}}</ref><ref name="williams1961">{{cite book|last=Williams|first=John|title=Islam|year=1961|publisher=George Braziller|location=New York}}</ref> Његова најпознатија поетска дела су „Хафт Авранг”, „Тухфат ал-ахрар”, „Лејла и Маџнун”, „Фатихат ал-шабаб”, „Лаваих, ал-Дура ал-Факира” и др.

Џами је рођен у [[Џамски минарет|Џаму]]<ref name="Iran Chamber Society">{{cite web |title=Nour o-Din Abdorrahman Jami |url=http://www.iranchamber.com/literature/jami/jami.php |publisher=Iran Chamber Society |accessdate = 03. 04. 2013.}}</ref> у [[[[Велики Хорасан|Хорасан]]|Хорасану]] (данас [[провинција Гор]] у [[Авганистан]]у).<ref name="losensky2008">{{cite web|last=Losensky|first=Paul|title=JĀMI|url=http://www.iranicaonline.org/articles/jami |publisher=Encyclopædia Iranica|date = 23. 06. 2008.}}</ref> Претходно је његов отац ту дошао из Дашта, малог града у околини [[Исфахан]]а. Неколико година након његовог рођења, породица се преселила у [[Херат]], где је Џами имао прилику да изучава перипатетику, [[математика|математику]], персијску књижевност, природне науке, [[арапски језик]], [[логика|логику]], [[реторика|реторику]] и [[Исламска филозофија|исламску филозофију]] на академији Низамија. Његов отац, такође суфија, био је његов први учитељ и ментор. Током боравка у [[Херат|Херату]], Џами је заузимао важно место на [[Тимуриди|тимуридском]] двору, био је укључен у [[Политика|политику]], [[Економија|економију]], [[Филозофија|филозофију]] и верски живот тог доба.

Касније је отишао у [[Самарканд]], тада најважнији научни центар у исламском свету, и тамо је завршио своје студије. Отишао је на ходочашће што је веома подигло његов углед и даље учврстило његову важност широм персијског света. Џами је имао брата који се звао Молана Мухамед, који је био учен човек и мајстор музике. Џами у једној од својих песма оплакује његову смрт. Џами је имао четири сина, али су тројица умрла пре него што су напунила годину дана.<ref name="huart1">{{cite journal|last=Huart|first=Cl.|author2=Masse, H.|title=Djami, Mawlana Nur al-Din 'Abd ah-Rahman|journal=Encyclopaedia of Islam}}</ref> Син који је преживео звао се Зиаудин Јусуф и Џами је за њега написао своје дело ''Бехаристан''.

Крај свог живота Џами је проживео у Херату. На његовом гробу пише: „Када ти је лице скривено од мене, као месец у тамној ноћи, ја лијем звезде од суза, али ипак моја ноћ остаје тамна упркос свим тим тамним звездама.“ Постоје бројни датуми који се наводе када је у питању његова смрт, али у већини извора се наводи новембар [[1492]]. године.<ref>{{cite book|last=Machatsche|first=Roland|title=The Basics:2 Islam|year=1996|publisher=Trinity Press}}</ref> Његову сахрану је предводио принц Херата, а присуствовао је велики број људи што сведочи колико је дубок траг оставио.

Вршећи улогу суфијског шејха које се прихватио [[1453]]. године, Џами је изложио бројна тумачења која се тичу суфијског пута. Он је истакао разлику између два типа суфија – „пророчког“ и „мистичког“ духа.<ref name="schimmel1975">{{cite book|last=Schimmel|first=AnnMarie|title=Mystical Dimensions of Islam|year=1975|publisher=The University of North Carolina Press|location=Capital Hill}}</ref> Џами је познат по својој изузетној побожности, као и мистицизму.<ref name="rizvi1"/><ref name="williams1961"/><ref name="rizvi1"/><ref name="rahman1966">{{cite book|last=Rahman|first=Fazlur|title=Islam|year=1966|publisher=Holt, Rinehart, and Winston}}</ref> Остао је веран суннит на свом путу ка суфизму и развио је представе земаљске љубави и њене примене како би дочарао духовну страст онога ко тражи Бога. Почео је да се занима за суфизам у раној младости, када га је благосиљао духовни вођа накшбандијског суфијског реда Хоџа Мухамед Парса, који је тада пролазио кроз град.<ref name="algar2008">{{cite journal|last=Algar|first=Hamid|title=Jami and Sufism|journal=Encyclopaedia Iranica|year=2008}}</ref><ref>{{cite journal|last=Kia|first=Chad|title=Jami and Sufism|journal=Encyclopaedia Iranica|date=June 2008}}</ref> Након тога је, како му се јавило у једом сну, тражио смернице од Садудина Кашгарија са којим се даље повезао када се оженио Кашгаријевом унуком.<ref name="algar2008"/> Био је познат по својој посвећености Богу и жељи да се одвоји од света, како би постао ближи Богу, што је често доводило до тога да заборави на друштвене норме.<ref name="algar2008"/>

Џами је написао осамдесет и седам књига и писама од којих су нека преведена на [[Енглески језик|енглески]], а код нас су од његових дела преведени „Јусуф и Зулејха” и „Бехаристан”. Његов стваралачки опус се протеже од прозе до поезије и од свакодневних до религијских тема. Такође је писао радове и о историји и науци. Уз то, често је давао коментаре радова ранијих и њему савремених [[теолог]]а, [[Филозофија|филозофа]] и [[Суфизам|суфија]].<ref name="rizvi1"/> In Herat, his manual of irrigation design included advanced drawings and calculations and is still a key reference for the irrigation department.<ref>{{cite web |last=Chokkakula|first=Srinivas |year=2009|title=Interrogating Irrigation Inequities: Canal Irrigation Systems in Injil District, Herat |work= Case Study Series. Afghanistan Research and Evaluation Unit |url=http://www.areu.org.af/index.php?option=com_content&task=view&id=42&Itemid=76|pages=12}}</ref> Његова поезија је била инспирисана [[Мухамед Шемсудин Хафиз|Хафизовим]] газелима, а његов чувени диван ''Хафт авранг'' (''Седам престоља'') је, по сопственом признању, настао под утицајем [[Незами Ганџави|Низамијевих]] дела. ''Хафт авранг'', познат и као дуга месневија (епска приповедна форма), је збирка седам спевова. Сваки спев дискутује о различитој причи као што је нпр. ''Саламан и Абсал'', која говори о телесној привлачности принца према његовој дојиљи.<ref name="lingwood175">{{cite journal|last=Lingwood|first=Chad|title=Jami's Salaman va Absal: Political Statements and Mystical Advice Addressed to the Aq Qoyunlu Court of Sultan Ya'qub (d. 896/1490)|journal=Iranian Studies|date=March 2011|volume=44|issue=2|doi=10.1080/00210862.2011.541687|pages=175–191}}</ref> Each poem discusses a different story such as the Salaman va Absal that tells the story of a carnal attraction of a prince for his wet-nurse.<ref>{{cite journal|last=Lingwood|first=Chad|title=Jami's Salaman va Absal: Political Statements and Mystical Advice Addressed to the Aq Qoyunlu Court of Sultan Ya'qub (d. 896/1490)|journal=Iranian Studies|date=March 2011|volume=44|issue=2|doi=10.1080/00210862.2011.541687|pages=174–191}}</ref> Џами нашироко користи [[Алегорија|алегоријску]] симболику унутар приче како би дочарао кључне фазе суфијског пута, као што је покајање, и како би изложио филозофска, верска или етичка питања. Сваки од алегоријских симбола има значење које наглашава знање и интелект и нарочито Бога. Ова прича одражава Џамијеву идеју суфијског краља као идеалног средњевековног владара који се покајао и кренуо суфијским путем да би схватио свој положај „правог“ Божијег намесника и постао ближи Богу.<ref name="huart1"/><ref name="lingwood175"/> Each of the allegorical symbols has a meaning highlighting knowledge and intellect, particularly of God. This story reflects Jamī's idea of the Sufi-king as the ideal medieval Islamic ruler to repent and embark upon the Sufi path to realize his rank as God's 'true' vicegerent and become closer to God.<ref name="lingwood175"/> Такође, Џами је познат и по три збирке лирских песама које датирају из његове младости па до пред крај његовог живота, а које се зову ''Почетак младости'' (''Фатихат ал-шабаб''), ''Средишњи бисер на огрлици'' (''Васитат ал-икд'') и ''Закључак живота'' (''Хатимат ал-хајат'').<ref name="huart1"/> Кроз Џамијево дело референце о суфизму и суфијама се истичу као главна тема. Једна од његових најдубљих идеја била су мистичка и филозофска објашњења природе божанске милости, што је био резултат његових коментара других дела.<ref name="rizvi1"/>

Џами је познат и по томе што је његова поезија утицала и на персијско сликарство које је приказивало персијску историју кроз илустрације у рукописима. Већина његових дела је илустрована дивиним минијатурама, што до његовог врфеменавремена није било уобичајно у књижевности. Дубока поезија коју је Џами стварао обично је пропраћена и обогаћена сликама које одражавају комплексност Џамијевог дела и персијске културе.<ref>{{cite journal|last=Kia|first=Chad|title=Jami and Persian Art|journal=Encyclopaedia Iranica|date = 23. 06. 2008.}}</ref>

Џами је служио на тимуридском двору у Херату као преводилац и комуникатор.<ref name="rizvi1"/> Његова поезија је одражавала персијску културу и била је популарна широм исламског Истока, Централне Азије и Индијског подконтинента. Џамијева поезија се бавила популарним идејама што је довело до тога да се за његово дело интересују и суфије и не-суфије.<ref name="schimmel1975"/> Џами је био познат не само по својој поезији, већ и по својим теолошким делима и коментарима о култури. Његова дела су коришћена у бројним школама од Самарканда до [[Истанбул|Истанбула]] и Хајрабада, у Персији као и у [[Mogulsko carstvo|Могулском царству]].<ref name="rizvi1"/> Џами је вековима био познат по својој поезији и великом знању.<ref name="rizvi1"/>

Рукописи Џамијевих дела, а првенствено ''Бехаристана'', који су на наше просторе стигли за посредством Османлија и данас се чувају у јавним и приватним библиотекама широм бивше [[Југославија|Југославије]].

На наш језик преведена су два Џамијева дела. ''Јусуф и Зулејха'' су објављени у преводу Ахмеда Ананде [[2007]]. године, а годину у дана касније Културни центар И.Р. Ирана у [[Сарајево|Сарајеву]] је објавио и Џамијев ''Бехаристан'' у преводу Муамера Кодрића.

* ''Бехаристан'' (''Пролећни врт)'') - за који је узор био Садијев ''Ђулистан''

* ''Троструки диван'' (''Диване сегане)'')

* ''Ал-Фаваед-уз-зијаија'' - коментар Ибн ал-Хаџибове студије о арапској граматици ал-Кафија. Овај коментар је био у курикулуму османских медреса<ref>{{cite web|url=http://www.arabicbookshop.net/main/details.asp?id=189-253 |title=شـرح مـلا جـامـي – Sharh Mulla Jami |publisher=Arabicbookshop.net |date= |accessdate = 05. 08. 2014.}}</ref> A commentary on Ibn al-Hajib's treatise on Arab grammar ''Al-Kafiya''. This commentary has been a staple of Ottoman Madrasas' curricula under its author's name ''Molla Cami''.<ref name="atmosphere1">Okumuş, Ö. (1993). Molla Cami. In ''İslam Ansiklopedisi'' (Vol. 7. стр. 94–99). Türkiye Diyanet Vakfı.</ref>

* ''Хафт авранг (Седам престола)'' - Џамијево капитално дело. Пета од седам прича је његоа верзија „Јусуфа и Зулејхе“ која говори о Јосифу и Потфаревој жени и базирана је на [[Куран|Курану]].

* ''Нафахат алунс'' (''Уздаси другарства)'') - биографије суфијских светаца

* ''Sar-rešta-ye tariqu-e Kājagān'' (''Суштина на на путу мајстора)'')

* ''Шавхид ал-нобава'' (''Својствени знаци Пророчанства)'')

* ''Таџнис ал-лугат'' (''Хомонимија језика)'') - Лексикографско дело које садржи хомонимне персијске и арапске леме

* ''Тухфат ал-ахрар'' (''Дар благоузвитлалих счободних)'')