Брионска декларација — разлика између измена

'''Брионска декларација''' је документ који су потписали представници [[Словенија|Републике Словеније]], [[Хрватска|Републике Хрватске]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (СФРЈ) после проглашења одвајања Словеније и Хрватске од СФРЈ и краткотрајних оружаних сукоба Територијалне одбране (ТО) Словеније против Југословенске народне армије (ЈНА). Мировни споразум је потписан под политичким покровитељством [[Европска економска заједница|Европске заједнице]], то јест тројице министара из држава Европске заједнице, на [[Бриони]]ма [[7. јул]]а [[1991]]. године. Споразумом је настојано да створи окружење у коме би могли да се одрже даљњи преговори о будућности Југославије. Првом тачком споразума предвиђено је да се зауставе оружани сукоби, а ЈНА повуче у касарне. Друга тачка мировног споразума предвидела је тромесечно "замрзавање" одлука Словеније и Хрватска да се издвајају из СФРЈ. Трећа тачка споразума је предвидела да се хитно изабере представник Републике Хрватске (Стипе Месић) на место Председника Председништва СФРЈ.{{sfn|Шушић|2003|p=33-34}} Међутим, на крају се предсједник [[Савезно извршно веће|Савезног извршног вијећа]] [[Анте Марковић]] изоловао у нади да ће сачувати Југославију и потпуно прекинуо било који облик утицаја Федерације на Словенију. То је значило да се [[Југословенска народна армија]] (ЈНА) фокусирала на борбу у Хрватској, стварајући преседан преправљања међународних граница и стављајући на коцку интерес ЕЗ за рјешење југословенске кризе.