Лазар Николић — разлика између измена

Радни век је провео као српски народни учитељ у банатском селу Добрици. Бавио се током живота аматерски сликањем (од 1852.) и публицистиком. Урадио је за живота укупно 235 различитих слика - највише портрета и икона. Иконе је сликао за Црепају, Орловат, Делиблато, Маргиту, Панчево и Добрицу. Насликао је свој аутопортрет уз помоћ огледала, и портрет мајке Теодоре. <ref>"Стражилово", Нови Сад 1892. године</ref> Писао је за српске листове фељтоне о Константину Данијелу и другим српским уметницима, савременицима.<ref>"Застава", Нови Сад [[1874]]1874—1888.1888 године</ref> Са својим сином Владимиром земунским адвокатом, урадио је пуно на глорификацији српског сликара из Бечкерека, Данила.<ref>Лазар Николић, Владимир Николић: "Српски сликари", Земун 1895. године</ref> Портретисао га је по фотографији 1895. године, наруџбином сина Владимира, сликар [[Урош Предић]]. Постхумно му је објављено историографско дело писано [[1876]]1876—1877.1877 године - "Хроника места Добрице у Банату" (2002).