Википедија

Зетско-рашки дијалекат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{Јужнословенски језици}}
'''Зетско-јужносанџачкирашки дијалекат''' или '''Зетско-сјенички дијалекат''' је дијалекат [[српски језик|српског језика]]. Зетско–рашким (Зетско–јужносанџачким) [[Дијалект|дијалектом]] говори се у већем делу, у источном делу [[Црна Гора|Црне Горе]] и делу југозападне [[Србија|Србије]] (историјској Рашкој) која је у доба турске владавине добила име [[Новопазарски санџак]]. Зетско–рашки дијалекат припада [[Староштокавски дијалекти|староштокавском]] изговору [[Ијекавски изговор|ијекавском]] изговору, што значи да се стари глас јат замењује са –ије односно –је, у зависности од дужинеи [[СлогЕкавски изговор|слогаекавском]].
 
Већи градови у којима се говори су [[Подгорица]], [[Беране]], [[Бар (Црна Гора)|Бар]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Нови Пазар]] у [[Србија|Србији]].
Ред 9:
 
Карактеристике овог дијалекта су следеће:
* Овај дијалекат је [[ијекавски изговор|ијекавски]]-[[Ијекавски изговор|екавски]], што значи да се стари глас [[ѣ (ћириличко)|јат]] у овом дијалекту заменио са -је, односно -ије, у зависности од дужине [[слога]], као и са -е.
* Акцентуација код овог дијалекта је старијег типа, па тако постоје само дугоузлазни и краткосилазни акценти. Они се могу јавити на сваком слогу у речи, па чак и на последњем што стандардни књижевни језик не дозвољава.
* Врши се и јекавско јотовање, па су тако речи дјеца, дјевојка и пјесмадјед у зетско-јужносанџачкомрашком дијалекту посталиизговарају и као: ђеца, ђевојка, и пљесма,ђед пошто су се ненепчани [[сугласник|сугласници]] спојили са непчаним полувокалом Ј.
* Што се тиче падежног система, не разликујуразликује се локатив уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе кретања; нпр. ''Селим се у кућу'' и ''Живим у кућу''.
* [[Инфинитив]], за који је у стандардном књижевном језику уобичајено да се употребљава уз наставак -ти (певати, мислити, спавати), у овом дијалектом изговара се уз наставак -т (пјеват, мислит, спават).
* Иако у стандардном књижевном језику глаголски облици [[имперфекат]] и [[аорист]] нису више у живој употреби, они се још увек користе у овом дијалекту (нпр. ''Он иђаше код мене'').
* Јекавско [[јотовање]] обухвата већи број гласова (љето, његовати, али и ђевојка уместо дјевојка, ћерати уместо тјерати, вљера уместо вјера...);
* Мушка имена на о мењају се као [[именица]] мушког рода на [[консонант]] (Мишо, Миша, МишучМишу, Божо, Божа, Божу, а присвојни придеви гласе Мишов, Божов итд.);
* Облички су изједначени [[акузатив]], [[инструментал]] и [[локатив]] (лежи на плажу уместо лежи на плажи, купа се у Прчањ уместо купа се у Прчњу итд.);
* Јављају се посебни наставци у заменичкој и придевској промени (нашијем(а) уместо нашим, овијем(а) уместо овим, добријем(а) уместо добрим и сл.) који су донекле застарели;
 
== Позната дела на зетско-јужносанџачкомрашком дијалекту ==
Многи познати писци, углавном из Црне Горе, писали су овим дијалектом. [[Петар II Петровић Његош|Петар Петровић Његош]] је сва своја дела написао овим дијалектом, а нека од најпознатијих су [[Горски вијенац]] и [[Луча Микрокозма]].
 
Ред 32:
Што имамо – то нам је за пута.
Ође ћеђе се рађамо и мремо
 
Ту смо само од данас до сјутра.
Ред 38:
Ево пешес стотина година
 
Вазда спремиспремни да се поврнемо.“
(Цитат из [[Поема|поеме]] [[Матија Бећковић|Матије Бећковић]] Лелек мене)
Ред 71:
[[Категорија:Српски језик]]
[[Категорија:Староштокавски дијалекти]]
[[Категорија:Црногорски језик]]
[[Категорија:Бошњачки језик]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Зетско-рашки_дијалекат”