Нуклеарни отпад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Превођење именских простора и/или магичних речи |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
Данас, у свету постоје милиони [[литар]]а радиоактивног отпада и хиљаде [[тона]] сагорелог [[уранијум]]а. Највећи проблем са којим се нуклеарна индустрија тренутно бори је управо руковођење, складиштење и коначно уништавање радиоактивног отпада широм света.
== Нуклеарни отпад нуклеарног оружја ==
Нуклеарни отпад настаје и приликом нуклеарне експлозије. Под тим се подразумева експлозија [[нуклеарна бомба |нуклеарне бомбе]]или неког другог нуклеарног уређаја. Он се у многоме разликује од класичног нуклеарног отпада насталог индустријском употребом радиоактивних елемената.
===Настајање и процес постојања===
Нуклеарни отпад настаје експлозијом нуклеарне бомбе. Када нуклеарна бомба експлодира у ваѕдух се шаљу шестице прашине, лома, делића изгорелих предмета и ствари и отпад уопште. Тај отпад се под [[фисија|фисионим зрачењем]] контанимира и представља опасну претњу. Због тога што нуклеарна бомба спржи доста честица, воду, грађевине па и земљу тај отпад је најчешће веома мале величине и рачуна се у µ-грамима. Уз тај ситан отпад који се другчије назива и [[радиоактивна прашина|радиоактивна прашина]] ствара се и крупнији топад који тежи од неколико милиграма до неколико десетина килограма. Он се диже високо у ваздух, конкретно у [[стратосфера|стратосферу]] и ту остаје одређено време. Јачина нуклеарне бомбе потребне за стварање неке веће количине је 10 [[килотон|килотона]].
Док је у ваздуху отпад лебди и зрачи. Његово зрачење није опасно на великим висинама за људе али по закону [[земљина тежа|гравитације]] он пада назад на Земљину површину, најчешће разасут на великим површинама и како на самом месту тако и далеко од места експлозије. Док пада нуклеарни отпад зрачи али губи на снази сразмерно са временом јер се енергија троши.
== Види још ==
*[[Радиоактивност]]
| |||