Црква Светог Јована Крститеља у Грделици — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
{{Споменик културе
[[Датотека:Црква Св. Јован Крститељ у Грделици.jpg|thumb|Црква Св. Јован Крститељ у Грделици]]
|Име= Црква Светог Јована Крститеља
'''Црква Светог Јована Крститеља у Грделици''' налази се у [[Грделица|Грделици]], варошици у околини [[Лесковац|Лесковца]], на ободима [[Грделичка клисура|Грделичке клисуре]]. Саграђена је на месту некадашње [[Црква Св. Богородице у Грделици|цркве Св. Богородице]] коју је изградио [[Стефан Лазаревић]], а која је срушена под најездом Турака.
[[Датотека:|Слика=Црква Св. Јован Крститељ у Грделици.jpg|thumb|Црква Св. Јован Крститељ у Грделици]]
|Опис слике=Црква Св. Јована Крститеља у Грделици
|Место= [[Грделица]]
|Општина= [[Лесковац]]
|ДРЖ=СРБ
|Врста=
|Време=
|Тип=
|Степен=
|Власник=
|Установа=
|Седиште=
|Позивни=
|Пошта=
|Адреса=
|Телефон=
|Факс=
|Веб=
|Емајл=
|Остава=
| мапа =
| latd =
| longd =
}}
'''Црква Светог Јована Крститеља у Грделици''' налази се у [[Грделица|Грделици]], варошици у околини [[Лесковац|Лесковца]], на ободима [[Грделичка клисура|Грделичке клисуре]]. СаграђенаИзграђена је на местудесној некадашњеобали [[ЦркваЈужна Св. Богородице у ГрделициМорава|цркве Св.Јужне БогородицеМораве]] којуи је изградиоушћу [[СтефанРупска река|Козарачке Лазаревићреке]], ањене којанајвеће јепритоке срушенау подпределу најездомГрделичке Туракаклисуре.
 
Она је дело [[Момир Коруновић|Момира Коруновића]], истакнутог српског архитекте XX века.
 
== Историја ==
Кроз своју дугу историју, због гографскоггеографског положаја, ово насеље, некада знано као [[Дервен]], често је било на удару разних варварских цивилизација чији помен досеже још из доба Византије пре 7. века. У саставусастав српске државе, ово насеље, под незнаним именом, улази за време [[Стефан Немања|Стефана Немање]], пред крај 12-тог века. [[Стефан Лазаревић]] је на тотом местоместу изградио [[Црква Св. Богородице у Грделици|цркву Св. Богородице]] која је пред турском најездом разорена. Грделица није имала своју цркву од 1878. (време ослобођења од Турака) до 1925. године, када је проглашена за варошицу. Требало је много времена да прође, да би 1931. године ктитор [[Јован Л. Лазаревић]] прихватио да финансира изградњу нове цркве. Он је 1935. године пружио иницијална новчана средства за подизање цркве. Поред његових, средства за подизање добијена су и од министарства грађевине и вере. Црква Св. Јована Крститеља је пројектована је од стране двојицадвојице архитеката [[Бранко Тасић|Бранка Тасића]] и чувеног [[Момир Коруновић|Момира Коруновића]]. УкупнаНајпре ценаје изградњана допројекту завршеткарадио 1940.лесковачки године,архитекта износилаБранко Тасић али је тадашњихкасније 2тај милионапосао динарауступљен Момиру Коруновићу (1884.<ref>Тодоров-1969.) Јкоји је у то време био познати архитекта сакралних споменика и истовремено иснпектор при Министарству грађевина. (2005),Камен Прилогтемељац познавањуосвешћен архитектуреје цркве7. СвЈула 1937. Јованагодине Крститељаи уона Грделици,је Лесковачкиод зборниктада XLV,постала УДК:најизраженија 726црква на подручју Грделичке клисуре.54(497 Укупна цена изградње до завршетка 1940.11)</ref> године, износила је тадашњих 2 милиона динара.
 
Први свештеник цркве био је Мика из [[Власотинце|Власотинца]] који је овде столовао четири године (1937-1941). Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] на његово место дошао је јереј Владимир Стоиљковић који се на њему најдуже задржао, све до 1975. године. Њега је те године заменио јереј Власта Стојановић из [[Врање|Врања]].<ref name="grdelica">Тодоров. Ј. (2005), Прилог познавању архитектуре цркве Св. Јована Крститеља у Грделици, Лесковачки зборник XLV, УДК: 726.54(497.11)</ref>
 
== Изглед цркве ==
Основа храма је у облику уписаног крста. На западној страни цркве постоји истурени трем, покривен таласастим кровом, са два стуба повезана луком. Изнад ова два стуба налазе се три прозора уоквирена архиволтама које су прекривене двосливним кровом. Стубови у тремовима су виши и виткији. Припрату од [[наос]]а одвајају два стуба који у унутрашњости портала носе галерију за потребе црквеног хора. [[Иконостас]] је рађен у дуборезу и дело је руског емигранта Ивана Дикија. На десној страни [[Припрата|припрате]] видна је фигура Св. Јована Крститеља „Биљобера” коме је посвећена црква.
 
[[Апсида]] на истоку, са унутрашње стране, је полукружна а споља тространа. На јужној страни апсиде налазе се врата која воде у [[олтар]]ски простор уоквирен луком који почива на два стуба. У унутрашњости слично су решени северни и јужни крак. Северна страна је полукружна [[конха]] обележена са три прозора засведена кровом изнад којег се налазе још три уоквирена архиволтама.
 
Црква има три осмостране куполе, две мање изнад припрате и велико централно кубе изнад наоса. Главна купола уздиже се на осмострани тамбур који почива на једном кубичастом постољу. Споредне куполе разликују се од главне само по величини, тамбури су осмострани споља а кружни изнутра.<ref name="grdelica"/>
 
== Референце ==
{{reflist}}