Милграмов експеримент — разлика између измена

Стварни исходи експеримента били су изненађујући, око 60% испитаника ишло је до краја, мада су преко интеркома могли да чују крике и агонију особе из друге собе, што им је тешко падало. У једном од протокола је записано да је озбиљан и уравнотежен пословни човек који је ушао у лабораторију са осмехом и самоувереним држањем кроз двадесетак минута био на ивици „нервног слома“, молећи да се са експериментом престане, па ипак се покоравао захтеву експериментатора и остао послушан до краја. Субјекти су били у конфликтној ситуацији јер су морали да бирају између

послушности легитимном ауторитету експериментатора и моралног захтева који су слушали од детињства – да не смеју наносити зло другим, сасвим недужним људима. Реакције већине учесника у експерименту јасно су доказивале њихово чврсто уверење да су „ученику“ задали болне и врло штетне шокове. Резултати серије експеримената показали су запањујуће високу спремност, иначе по свему нормалних људи, да послушају захтев ауторитета који од њих тражи да поступају на начин који се коси с моралним нормама. Видљиве особине експериментатора и „ученика“ нису имале знатнијег утицаја на ниво показане послушности испитаника. Једнак степен послушности био је и онда када је жртва деловала благо и онда када је одавала утисак грубе особе. Поред тога, жене су демонстрирале исти степен послушности као и мушкарци, мада се напетост када су извршавале све суровије налоге експериментатора код њих очигледније испољавала него код мушкараца.

 

== Критика ==