Жак Конфино — разлика између измена

У родном граду Лесковцу провео је од 1920—1936. године као лекар, а потом прешао у Београд, где отвора приватну ординацију као стручњак за лечење астме и рендгенологију. Захваљујући Конфину, [[Лесковац]] је добио први рендген апарат,1924. године. Изврстан лекар и још бољи породични пријатељ, Жак Конфино је доста времена проводио у кругу породице Велмар – Јанковић. Један весео насмејан, од доброте истопљен мајмунски лик – како га је Светлана описала – доктор Жак Конфино, умео је да усрећи [[Светлана Велмар-Јанковић|Светлану Велмар-Јанковић]] на посебан начин. Списатељица се са радошћу сећа зиме 1941. када ју је, болесну, посетио Жак, од милости назван ''Жакили'', и седећи поред ње, засмејавао је и прегледао. А када јој је објаснио да мора да јој да ињекцију и да ће је мало заболети, али само мало, Светлана му се препушта без имало страха. И управо ће Жак угушити у Светлани страх од било које ињекције за читав живот. Штавише, Жак ће за њу бити најбољи човек, исцелитељ са најлепшим осмехом на свету. Зато ће се у њој и родити жеља да када порасте буде, као и чика Жак, дечји лекар и писац. Пресрећно лице доктора Конфина у том тренутку заувек ће остати у Светланином сећању.<ref>[http://www.nbleskovac.org.rs/legat4.htm Legat br. 4<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Други светски рат провео је у заробљеништву у Италији. Након ослобођења , враћа се у Београд и ради као лекар Главне војне болнице. Конфино је писао приче, хумореске, путописе , и објављивао их најпре у "Лесковачком гласнику", а потом u "Јеврејском животу", "Јужном погледу", "[[Политика|Политици]]", "Српском књижевном гласнику", "[[НИН]]"-у, "Медицинском гласнику", Јежу" и др. Књиге су му преведене на албански, чешки, енглески, мађарски, немачки, пољски, португалски, словачки, турски... а он сам, преводи с немачког и италијанског, а служи се француским и португалским.▼

Жак Конфино се први пут јавља у књижевности тек у својим четрдесетим годинама, и то хумористичким причама.▼