Милграмов експеримент — разлика између измена

Учесници су веровали да је овај експеримент био о процесу учења и веровали су да су стварно нанели шокове на “Ученика”. А видели смо да то није био случај.

Током експеримента, учесници су показивали знаке стреса, као сто су муцање, нервозно смејање, знојење руку, итд. Ово указује да је овај експеримент имао негативне краткорочне последице на учеснике.

Учесници су били сви мушкарци одређене старосне групе. што нас тера да поставимо питање: Колико су резултати валидни и да ли се они могу генерализовати на целу популацију?

о послушности Хана Арент је пратила суђење Ајхману које се одвијало у Јерусалиму. Према Арентовој, Ајхман није показивао никакве знаке менталне болести или поремећаја личности, нити је гајио антисемитске или расистичке ставове. По њеном тумачењу овде је реч о баналности зла, не о чиновима социопата и фанатика већ о актима нормалних особа које верују у нормалност и оправданост својих поступака. Ајхман је просто деловао као ефикасни бирократа, поступајући према наређењима, не размишљајући много о последицама које оне имају по жртве. Према Милграмовим анализама неке теме се понављају када се испитују различити примери екстремне послушности у стварном друштвеном животу, као што су: амерички злочини у Вијетнаму, поступање чувара у концентрационим логорима које је организовала нацистичка Немачка и др. Увек једна група људи извршавајући налоге надређених своје поступке посматра као техничку ствар привремено суспендујући сопствене моралне обзире, одговорност се пребацује на надређеног или на неку вишу инстанцу, поступци се раздвајају од личних осећања и налазе се оправдања у неком вишем циљу, а оданост, дужност и дисциплина у извршавању окрутних дела опажају се као предуслови за опстанак друштвеног система. Да би се избегло размишљање о моралним импликацијама (зло)дела користе се разни еуфемизми или се о извршеном делу не говори чак ни у кругу саучесника.