Вукан Немањић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање нелиценцираних слика
Нема описа измене
Ред 1:
'''Вукан Немањић''' је био најстарији син [[Стефан Немања|Стефана Немање]] који је својим прворођењем био одређен за наследника српског престола. Још за време владавине свог оца добио је на управу [[Зета|Зету]] док су млађа браћа [[Стефан Немањић|Стефан]] и Растко ([[Свети Сава]]) добили на управу Рашку и Хум.
 
Немањина ненадана абдикација [[1196]]. године и потискивање најстаријег сина са великожупанског престола нису могли проћи без кризе у земљи. Немањина жеља је била да другорођени син Стефан касније прозван Првовенчани добије титулу великог жупана и право на власт над земљом што је код Вукана изазвало осећај увређености. Можда је неумесно истаћи али је очигледно да Стефан Немања није држао до поретка у рођењу што је показао тридесетак година раније када је као најмлађи брат приграбио целу земљу од старије браће Тихомира, Стацимира и Мирослава. Вукана је на непопустљиво држање према млађем брату подстакла чињеница о сукобу мађарских принчева Андрије и Емерика. Склопио је савез са Андријом не би ли успео да уз његову помоћ дође до српског престола. Католички елемент у Зети тешко је подносио претежни утицај православља у Немањиној [[Србија|Србији]] а Вукан се [[1198]]. године обратио папи са молбом да у његову земљу упути легате и појача надзор и утицај западне цркве. [[Папа]] се одазвао тој молби и почетком [[1199]]. године упитио је у Зету два своја посланика али је своју шаљући их своју препоруку за њих упутио и великом жупану Стефану. Вуканов циљ је био да уз помоћ католичке цркве дође до престола али римски поглавар није желео да слањем посланика истакне Вукана против брата већ само да ојача утицај рима на српске земље. Стефан се држао врло вешто и предусретљиво прима оба папина легата и у писму папи као „свом духовном оцу“ поручује да ће упутити своје посланство у [[Рим]]. Такође моли папу да му пошаље краљевску круну и нада се да ће од папе добити заштиту од Вукана и Мађара. [[Папа Иноћентије III]] је имао смао црквене интересе и пристао би да Стефану пошаље краљевску круну да би добио једног поглавара више али је мађарски краљ устао против те намере. То је поспешило мађарске намере и у савезу са Вуканом 1202. године [[Мађари]] су продрли у Србију. Вукан је постао велики жупан и добио рашке земље и нишку област а мађарски краљ Емерик је узео за себе титулу српског краља и област источно од [[Морава|Мораве]]. Тако Вукан постаде мађарски вазал као и босански бан Кулин. По Стефановим причањима Србија је том приликом била опустошена а он се склонио у бугарску код пријатеља свога оца. Врло брзо већ [[1203]]. године између Бугара и Мађара дође до сукоба ради граница у источној Србији и Мађари се повукоше из Браничева а Вукан из нишке области а Стефан се [[1204]]. врати у Србију на свој престо а Вукан повуче у Зету. Тако је испуњена Немањина жеља који је преминуо [[1199]]. године да Вукан буде краљ зетске области а Стефан српски велики жупан.