Мухамед Шемсудин Хафиз — разлика између измена

'''Хаџе Шамсудин Мухамад Хафиз Ширази''' ([[Персијски језик|персијски]]: خواجه شمس‌‌الدین محمد حافظ شیرازی‎‎), познат по свом књижевном псеудониму '''Хафиз''' (حافظ - онај који напамет зна [[Куран]]), био је персијски песник који је "опевао радости љубави и вина, али се бавио и религијским лицемерјем". Његова сабрана дела сматрају се врхунцем персијске књижевности и могу се наћи у већини домова на персијском говорном подручју (углавном у Ирану и Авганистану), где се његове песме уче напамет и стиховустихови користе као пословице и изреке. Његов живот и песме су предмет многих анализа, коментара и интепретација. Он је највише од свих аутора утицао на персијску књижевност после [[14. век|четрнаестог века]].<ref>Yarshater. Accessed 25 July 2010.</ref><ref>[[Aga Khan III]], [http://www.amaana.org/sultweb/msmhafiz.htm "Hafiz and the Place of Iranian Culture in the World"], November 9, 1936 London.</ref>

Хафиз, који је био велики ирански песник из четрнаестог века, најпознатији је по својим песмама које можемо описати као “[[Антиномија|антиномијске]]“ и “[[Теозофија|теозофске]]” у средњевековном значењу тих појмова;<ref>"Hafez’s Poetic Art". Encyclopaedia Iranica. http://www.iranicaonline.org/articles/hafez-iii Accessed August 23, 2016.</ref> појам теофизија је у [[13. век|тринаестом]] и четрнаестом веку био коришћен да укаже на мистичка дела “аутора који су инспирисани светим књигама“ (разликује се од теологије). Хафиз је првобитно писао [[Lirika|лирску поезију]] која представља идеалан стил за изражавање усхићености божанском инспирацијом у мистичкој форми љубавних песама, газела.

Теме његових газела су вољена особа, вера и разоткривање лицемерја. У газелима он се бави љубављу, вином и кафанама, који представљају екстазу и слободу од ограничења. Он то чини било директно или кроз речи љубавника<ref>“Hafez’s Poetic Art" Thematics and Imagery." Encyclopaedia Iranica. http://www.iranicaonline.org/articles/hafez-iii Accessed 2016-08-23. Also Shaida, Khalid Hameed . Hafiz, Drunk with God: Selected Odes. Xlibris Corporation. {{page|year=2014|isbn=978-1-4653-7091-4|pages=}} Accessed 2016-08-23.</ref> који, у ствари, говори о божанској љубави.<ref>Shaida, Khalid Hameed . Hafiz, Drunk with God: Selected Odes. Xlibris Corporation. стр. 5. {{page|year=2014|isbn=978-1-4653-7091-4|pages=5}} Retrieved 2016-08-23.</ref> Његов утицај на живот људи са персијског говорног подручја нарочито је препознатљив у традиционалном обичају да се у Хафизовом ''Дивану'' траже одговори за будућност (Фал-е Хафиз, перс.: فال حافظ‎‎) и у честом коришћењу његове поезије у традиционалној персијској музици, ликовним уметностима и персијској [[Kaligrafija|калиграфији]]. Његов гроб је постао готово свето место на који се масовно ходочасти. Преводи, прераде и имитације његових песама постоје на свим већим језицима света.

Хафиз је рођен у иранском граду [[Шираз|Ширазу]]. Његови родитељи су били из места Казерун које се налази у данашњој провинцији [[Покрајина Фарс|Фарс]]. Упркос његовом великом утицају на персијску културу и његовој популарности и значају који већ вековима не јењавају, мало је детаља познато о Хафизовом животу. Старе тезкире (биографски записи) у којима се помиње Хафиз се уопштено сматрају непоузданим изворима.<ref>[[#reflhp|Lit. Hist. Persia]] III. стр. 271-73</ref> Хафиз је у раном животном добу научио ''[[Куран]]'' напамет и стекао звање хафиз, коју је касније користио као свој књижевнички псеудоним.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XGYgcVVRuekC&pg=PA5|title=Hafiz, Drunk with God: Selected Odes|author=Shaida, Khalid Hameed|year=2014|publisher=Xlibris Corporation|location=|isbn=978-1-4653-7091-4|accessdate = 21. 3. 2015.|pages=5}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=_aAoP3JaI_sC&pg=PA166|title=Islam: A Thousand Years of Faith and Power|last=Jonathan|first=Bloom|year=2002|publisher=Yale University Press|location=|isbn=978-0-300-09422-0|accessdate = 21. 3. 2015.|pages=166}}</ref> Увод у његов ''Диван'', у којем се говори о његовој младости, написао је један његов непознати савременик, чије је име можда било Мухамед Голандам.<ref name="Khorramshahi">Khorramshahi. Accessed 25 July 2010</ref> Два најпризнатија модерна издања Хафизовог ''Дивана'' су приредили Мухамед Казвини и Касем Гани (495 газела) и Парвиз Нател-Ханлари (486 газела).<ref name="Lewisohn. стр. 69">{{harvnb|Lewisohn||p=69}}</ref><ref>Gray. стр. 11-12. Gray notes that Ghazvini's and Gani's compilation in 1941 relied on the earliest known texts at that time and that none of the four texts they used were related to each other. Since then, she adds, more than 14 earlier texts have been found, but their relationships to each other have not been studied.</ref>

Савремени стручњаци се углавном слажу да је Хафиз рођен [[1315]]. или [[1317]]. године, а према [[Џами]]јевим наводима преминуо је [[1390]]. године.<ref name="Khorramshahi"/><ref>{{harvnb|Lewisohn||p=67}}</ref> Хафиз је за своје мецене имао неколико узастопних локалних владара, почевши од шаха Абу Исхака, који је дошао на власт још док је Хафиз био тинејџер, па преко музаферидских владара Мубаризудина Мухамеда и Џалалудин-шаха Шоџе све до [[Тамерлан|Тимурленка]] пред крај свог живота. Хафизов најплоднији стваралачки период био је за време владавине Џалалудин-шаха Шоџе,<ref name="Gray">{{harvnb|Gray||pp=2-4}}</ref> мада постоје наводи да је на кратко био запао и у његову немилост због чега је морао да напусти Шираз и потражи уточиште у [[Исфахан]]у и [[Јазд]]у. Разлог за то је био тај што је Хафиз исмевао песнике инфериорније од себе (шах Шоџа је и сам састављао поезију и могуће је да је то схватио као личну увреду). Ипак, не постоје историјски докази који би потврдили овакве наводе.

Многе чудесне, митске приче се везују за Хафиза и настале су након његове смрти. Према веровању, Хафиз је слушајући свога оце како рецитује научио цео ''Куран'' напамет (то и јесте значење речи хафиз), и то у веома раном узрасту. Такође, верује се да је напамет знао и дела [[Руми]]ја (Џелалудин Мухамед Балхи), [[Саади]]ја, [[Атар Нишапури|Атара]] и [[Незами Ганџави|Низамија]].

Према једном веровању, пре него што је упознао свог мецену Хаџи Зејн ал-Атара, Хафиз је радио у пекари и разносио хлеб по једној богатој градској четврти. Ту је први пут видео Шахе Набат, жену изузетне лепоте којој је посвето неке од својих песама. Очаран њеном лепотом, али знајући да његова љубав према њој неће бити узвраћена, Хафиз је наводно први пут прибегао мистичком бдењу у жељи да оствари везу са њом. Тада се сусрео са бићем изузетне лепоте које се представило као анђео. Тиме је Хафиз заопочео свој мистички пут остварења и потрагу за духовним јединством са божанским. Овде се може повући паралела са [[Данте Алигијери|Дантеом]] и Беатриче у западној култури.

{{quote|text=''Да ми та Туркиња из Шираза узме срце,

:''Зарад њеног младежа одрекао бих се [[Самарканд]]а и [[Бухара|Бухаре]].|sign=|source=}}

Хафиз је још за свог живота добио признања у виду тога што су песници широм исламског света имитирали његову поезију, а бројне мецене од [[Багдад|Багдада]] до [[Индија|Индије]] су му нудиле своје подршку.

Хафизову поезију је при пут на [[Енглески језик|енглески]] превео Вилијам Џоунс још [[1771]]. године. Тако је он остварио утицај на западне ауторе попут [[Henri Dejvid Toro|Хенрија Дејвида Тороа]], [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]] и [[Ралф Волдо Емерсон|Ралфа Волда Емерсона]] који га је називао „песником песника“. [[Артур Конан Дојл|Сер Артур Конан Дојл]] је за свог јунака [[Šerlok Holms|Шерлока Холмса]] написао „код Хафиза има осећајности колико и код Хорација, као и знања о свету.“ (у Случај идентитета). [[Фридрих Енгелс]] помиње Хафиза у свом писму из [[1853]]. године упућеном [[Карл Маркс|Карлу Марксу]], а [[Владимир Путин|Путин]] га убраја међу шест аутора које највише воли.

Хафиз је најпопуларнији песник у [[Иран|Ирану]] и његова дела се могу наћи у дому скоро сваког Иранца.<ref name=darke>{{cite news|last1=Darke|first1=Diana|title=The book in every Iranian home|url=http://www.bbc.com/news/magazine-29648166|work=BBC|date=1 November 2014}}</ref> Штавише, 12. октобар се у Ирану обележава као Дан Хафиза.<ref>Hossein Kaji, [http://www.mehrnews.com/en/NewsDetail.aspx?NewsID=393152 "Hafez’s incomparable position in Iranian culture: October 12 is Hafez Day in Iran"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071015160848/http://mehrnews.com/en/NewsDetail.aspx?NewsID=393152 |date = 15. 10. 2007. }}, [[Mehr News Agency|Mehrnews]]. ''[[Tehran Times]]'' Opinion Column, October 12, 2006.</ref>

Двадесет година након Хафизове смрти, маузолеј Хафезије је подигнут њему у част у врту Мусала у Ширазу. Садашњи маузолеј је пројектовао Андре Годар, [[Француска|француски]] [[Археологија|археолог]] и [[Архитектура|архитекта]], касних тридесетих година [[20. век|двадесетог века]]. Маузолеј се налази на платформи окруженој ружичњацима, воденим каналима и дрвећем наранџи. Унутра је Хафизов саркофаг од алабастера на коме су урезане две његове песме. Маузолеј је увек „препун песникових љубитеља“ и влада опуштена атмосфера у којој посетиоци рецитују омиљене Хафизове стихове.<ref name=darke/>

Многи Иранци користе Хафизов ''Диван'' за прорицање судбине. Иранске породице обично имају Хафизов ''Диван'' у кући и када се сви окупе током празника Норуз или Јалда, отворе ''Диван'' на насумице изабрану страну и читају стихове који се на њој налазе, а за које верују да предсказују оно шта ће се догодити у будућности.

Не постоји коначна верзија Хафизових сабраних дела (''Диван''); различита издања варирају од 573 до 994 песама.<ref>[[Massoud Khalili#September 9, 2001]] Massoud Khalili speaking to BBC correspondent Lyse Doucet</ref> Тек од четрдесетих година прошлог века отпочели су академски напори у томе да се утврди аутентичност његове поезије и уклоне грешке које су начинили каснији преписивачи и редактори. Ипак, могућност да се тако нешто са сигурношћу уради је оспоравана<ref>Michael Hillmann in ''Rahnema-ye Ketab'', 13 (1971), "Kusheshha-ye Jadid dar Shenakht-e Divan-e Sahih-e Hafez"</ref> и поједини стручњаци попут Ираџа Баширија са Универзитета у Минесоти сматрају да је мала вероватноћа да ће један аутентични диван Хафизове поезије бити састављен.<ref>[http://www.angelfire.com/rnb/bashiri/Hafiz/Hafiz.html "Hafiz' Shirazi Turk: A Structuralist's Point of View"]</ref> Рукописи Хафизовог ''Дивана'' се чувају у бројним библиотекама и ван персијског говорног подручја, а одскора је пронађен један рукопис у [[Русија|Русији]] из [[16. век|16. века]].

Многи ирански композитори су компоновали дела инспирисана или заснована на Хафизовим песмама. Ирански певач Мохсен Намџу компоновао је музику за неколико Хафизових песама као што су Золф, Дел миравад, Наме и друге. Мухамед-Реза Шаџариан снимио је песму Дел миравад зе дастам за коју је музику писао Парвиз Месхатиан. Османски композитор из [[17. век|17. века]], Бухуриздае Мустафа Итри компоновао је своје ремек-дело ''Неве кар'' на основу једне Хафизове песме. Такође, и многи афгански певачи, укључујући Ахмеда Захира и Сарбана, компоновали су музику на Хафизове песме. Уз то, пољски композитор Карол Шимановски компоновао је своје дело Хафизова љубавна песма на основу немачког превода Хафизове поезије.

Питање да ли Хафизова дела треба тумачити буквално, као мистичка или обоје било је предмет расправе многих западних стручњака.<ref>Schroeder, Eric, "The Wild Deer Mathnavi" in ''The Journal of Aesthetics and Art Criticism'', Vol. 11, No. 2, Special Issue on Oriental Art and Aesthetics (December 1952). стр. 118.</ref> Са једне стране, неки од оних који су се међу првима бавили Хафизовом поезијом попут Вилијама Џоунса видели су га као конвенционалног лиричара сличног европским песницима који су писали о љубави попут [[Франческо Петрарка|Петрарке]].<ref>[[William Jones (philologist)|Jones, William]] (1772) "Preface" in ''Poems, Consisting Chiefly of Translations from the Asiatick Tongues'' p. iv</ref> Други стручњаци попут Хенрија Вилберфорса Кларка сматрају да је он био искључиво песник дидактичког и екстатичког мистицизма попут Румија. Овакво виђење савремена наука одбацује.<ref>Davis, Dick: ''Iranian Studies'', Vol. 32, No. 4 (Autumn) (1999). стр. 587.</ref>

Овакве забуне потичу од тога што је у раној историји персијске књижевности песнички вокабулар био узурпиран од стране мистика који су веровали да је оно неописиво лакше представити кроз [[Поезија|поезију]] него [[Проза|прозу]]. Пишући песме мистичке садржине, они су прожимали сваку реч и представу мистичким значењима што је довело до тога да се [[мистицизам]] и поезија међусобно приближе и створе једну заједничку традицију. Због тога, ниједан персијски песник у [[14. век|четрнаестом веку]] није могао да напише лирску песму, а да јој сам песнички вокабулар не наметне мистичке конотације.<ref>Thackston, Wheeler: ''A Millennium of Classical Persian Poetry'', Ibex Publishers Inc. 1994, p. ix in "Introduction"</ref><ref>Davis, Dick, "On Not Translating Hafez" in the ''[[New England Review]]'' 25:1-2 [2004]: 310-18</ref> Иако су поједини песници попут Убајде Заканија покушали да се дистанцирају од ове сједињене мистичко-лирске традиције пишући сатире, Хафиз је то јединство прихватио. Професор Вилер Такстон са [[Универзитет Харвард|Универзитета Харвард]] наводи да је Хафиз „спевао ретку мешавину људске и мистичке љубави, толико избалансирану... да је немогуће раздвојити их једну од друге.“<ref>[[Wheeler Thackston|Thackston, Wheeler]], ''A Millennium of Classical Persian Poetry'', Ibex Publishers Inc.' (1994). стр. 64.</ref>

Хафизова дела су игнорисала верске табуе тог доба. Он се шалио на рачун неких верских доктрина друштва.<ref name="aftabir"/><ref name="tebyan1"/> Употреба хумора као полемичког средства од тог времена је постачапостала уобичајна у иранском јавном дискурсу и сатира је данас можда de facto језик иранске друштвене критике.<ref name="aftabir"/>

Преписи Хафизовог ''Дивана'' који су на наше просторе стигли за посредством [[Османско царство|Османлија]] и данас се чувају у јавним и приватним библиотекама широм бивше [[Југославија|Југославије]].

Хафизов ''Диван'' је и преведен на наш језик. Захваљујући [[Јован Јовановић Змај|чика Јови Змају]] упознали смо Хафиза најраније на овим просторима (збирка ''Источни бисери'', 1861).

У [[Београд|Београду]] је одржан [[2002]]. г. скуп посвећен Гетеу и Хафизу, а Ирански културни центар објавио тим поводом зборник под истим насловом [[2003]]. године. Превод истакнутог босанског иранисте Бећира Џаке објављен је у издању научноистраживачког института „Инб Сина“ у [[Сарајево|Сарајеву]] [[2009]]. године.

Такође, Културни центар И.Р. Ирана у Београду је [[2015]]. године објавио препев овог дела који је приредио Слободан Ђуровић.