Борба за Македонију — разлика између измена

Да би појачали свој утицај Бугари се одлучују на оружану акцију. Почињу да шаљу чете у стару Србију и Македонију и дижу буну у области реке [[Струма|Струме]]. Припадници ових чета касније се називају [[комити|комитама]]. Једна група оснива [[Унутрашња македонска револуционарна организација|Унутрашњу македонску револуционарну организацију]] (ВМРО) са циљем да се избори за аутономију Македоније. Читаву територију деле на рејоне којима су на чело постављали војводе. Људство је организовано по десетинама на тај начин да ниједан комита није знао имена осталих девет. У почетку, у ову организацију улазе и многи Срби чији је циљ био ослобођење од Турака. Касније, главни утицај у овој организацији преузима Врховни комитет састављен од високих бугарских официра, чији је циљ био припајање Македоније Бугарској. Због тога све више долази до сукоба између Срба и [[бугараши|бугараша]]Бугара. Бугари све више притискају Србе да би их навели да напусте Цариградску патријаршију и прикључе се егзархији често користећи убиства као метод убеђивања. На удару су били нарочито српски свештеници, учитељи и школски настојници, а Бугари при томе нису презали ни од најгорих зверстава. Од [[1897]]. до [[1903]]. године такве акције не дају очекивани успех ([[револуционарни конгрес у Скопљу (1903)]])