Социјалдемократија у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
Туцовић уводи ССДП у [[Социјалистичка интернационала|Социјалистичку интернационалу]], али и критикује тада доминантну [[Аустроугарска|Аустријску]] социјалдемократију поводом анексије [[босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Објављује велики број образовних брошура за [[радничка класа|раднике]] и друге чланове ССДП, као и неколико књига, од којих је најзначајнија [[Србија и Албанија (Димитрије Туцовић)|Србија и Албанија]]. Димитрије Туцовић је и данас образац социјалдемократског [[патриотизам|патриотизма]], јер успева да уједини критику српског агресивног [[Српски национализам|национализма]] са прихватањем српског патриотизма, као љубави према сопственом [[народ]]у, без икакве мржње према другима. Код Туцовића то није било само на речима, јер је, заједно са другим српским социјалдемократама, гласао против ратних кредита, желећи да спречи [[Први светски рат]], али је међу првима отишао у добровољце и погинуо када је [[Аустроугарска|Аустро-угарска]] напала [[Краљевина Србија|Краљевину Србију]].
У истој генерацији српских социјалдемократа важну улогу имали су и [[Радован Драговић]], [[Триша Кацлеровић]], [[Драгиша Лапчевић]] и [[Душан Поповић (политичар)|Душан Поповић]], који су били не само истакнуте [[политика|политичке]] личности у Србији, већ и у [[Друга интернационала|Другој интернационали]]. Између два светска рата српски социјалистички покрет се цепа на демократско ([[социјализам|социјалистичко]] или [[Социјалдемократија|социјалдемократско]]) крило и радикално ([[Бољшевизам|бољшевичко]], [[Комунизам|комунистичко]]). Иако су имали доста успеха на разним изборима, социјалдемократе полако губе терен пред, с једне стране, [[александар I Карађорђевић|краљевским]] самодржављем, а с друге, пред демагошким и [[Популизам|популистичким]] радикализмом [[Бољшевизам|бољшевичких]] [[Социјализам|социјалиста]] ([[Комунизам|комуниста]]).
После победе [[Бољшевизам|бољшевичких]] [[Социјализам|социјалиста]] ([[Комунизам|комуниста]]) у [[Други светски рат|Другом светском рату]] и стварања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Југославије]] никоме, осим бољшевичких комунистима, није било допуштено стварање [[политичка партија|политичких странака]], па ни социјалдемократама, чији стари руководиоци углавном умиру у емиграцији у другој половини 20. века. док други масовно приступају [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]].
Тек са падом бољшевичког комунизма и [[Берлински зид|Берлинског зида]], и у [[Србија|Србији]] се поново јављају зачеци [[социјалдемократија|социјалдемократије]].
| |||