Крешимир Барановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox6}}; козметичке измене
Ред 1:
{{Биографија
'''Крешимир Барановић''' ([[Шибеник]], [[25. јун|25. јуна]] [[1894]] — [[Београд]], [[17. новембар|17. новембра]] [[1975]]) [[Хрватска|хрватски]] је композитор и диригент.
| име = {{PAGENAME}}
| презиме =
| слика = {{#Property:P18}}
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = {{#Property:P569}}
| место_рођења = {{#Property:P19}}
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = {{#Property:P570}}
| место_смрти = {{#Property:P20}}
| држава_смрти =
}}
'''Крешимир Барановић''' ([[Шибеник]], [[25. јун|25. јуна]]а [[1894]] — [[Београд]], [[17. новембар|17. новембра]] [[1975]]) [[Хрватска|хрватски]] је композитор и диригент.
 
== Биографија ==
 
У [[Загреб]]у учи теоретске предмете, [[клавир]] и [[обоа|обоу]], да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у [[Беч|Бечу]]у ([[1912]]—[[1914]]). Године [[1915]]. постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до [[1927]], када прелази на исту дужност у [[Београд]], да би током [[1927]]. и [[1928]]. гостовао с балетском трупом [[Ана Павлова|Ане Павловне]] у [[Немачка|Немачкој]], [[Холандија|Холандији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Италија|Италији]]. У [[Загреб]] се враћа [[1928]]. године на старо место, где остаје све до [[1943]]. године, када преузима вођење Радио-оркестра у [[Братислава|Братислави]] ([[Словачка]]), где је именован и за директора Опере (1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до [[1964]]. године.
 
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине [[20. век]]а хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према [[Русија|руској]] музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног [[Игор Стравински|Стравинског]] (''Петрушка'') ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.