Природна филозофија — разлика између измена

Покушај човека да објасни како функционише природа је сигурно старији од писане историје. Филозофска и не-религијска истраживања о свету почињу још у [[Античка Грчка|античкој Грчкој]]. Ова истраживања су почела пре [[Сократ|Сократа]], који је тему филозофских истраживања померио од размишљања о природи на разматрање човека. Истраживања [[Пресократовци|пресократовских]] филозофа [[Парменид|Парменида]], [[Хераклит|Хераклита]] и [[Демокрит|Демокрита]] су се фокусирала на природни свет. Поред ових филозофа који су живели у [[Милет|Милету]] (отуда назив [[Милетска школа]] филозофије) [[Талес из Милета]], [[Анаксимандар|Анексиманадр]] и [[Анаксимен|Анаксимеон]] су покушавали да објасне природне појаве без прибегавања стварању [[Мит|митова]] или позивањем на [[Списак грчких божанстава|богове]]. Они су названи ''physikoi'' (природни филозофи) или како их је [[Аристотел]] називао, ''physiologoi''. [[Платон]] је наставио Сократову идеју да се концентрише на човека. Тек се Аристотел вратио истраживању идеја о природном свету, вратећи емпиризам у центар истраживања и остављањем човека по страни.<ref>Michael J. Crowe, ''Mechanics from Aristotle to Einstein'' (Santa Fe, NM: Green Lion Press, 2007), 11.</ref>

 

[[Средњи век|Средњовековне]] мисли о покрету (кретању) су биле под утицајем Аристотелових дела ''Физика ''и ''Метафизика''. Идеју о кретању је Аристотел разрадио у 3. књизи ''Физике ''и 5. ''Метафизике''. У ''Физици ''је тврдио да се покрет катагоризује по супстанци, квалитету, квантитету и месту, док у ''Метафизици ''тврди да је покрет магнитуда квантитета. Ова расправа је довела до неких од важних питања природне филозофије: у коју категорију или категорије спада кретање? Да ли је кретање исто што и терминус? Да ли је покрет одвојен од стварних ствари? Ова питања су привлачила пажњу средњевековних филозофа природе.