Хирург — разлика између измена

4 бајта уклоњена ,  пре 3 године
м
нема резимеа измене
м
м
|-
|}
'''Хирург, видар, оператор''' ''({{јез-гр|χειρουργοί}}, од речи -{χερ}- — „рука“ и -{ἔργον}- — „дело“)'' <ref>Вујаклија М. ''Лексикон страних речи и израза,'' Просвета Београд, 1980, pp. 1015.</ref>, је [[љекар|лекар]], [[зубни лекар]] или [[ветеринар]] специјалиста за хируршке болести, едукован за [[Хирургија|хируршке интервенције]], у хуманој [[Медицина|медицини]] или [[Ветеринарска медицина|ветерини]].<ref>Petkovic S., Bukurov S. ''Hirurgija.'' Medicinska knjiga. Beograd-Zagreb 1987:2-16.</ref><ref>{{cite book|author1=Boden, Edward|author2=West, Geoffrey Philip|title=Black's veterinary dictionary|location=|publisher=Rowman & Littlefield|year=1998|isbn=978-0-389-21017-7|pages=}}</ref>
 
За разлику од других медицинских стоматолошких и ветеринарских специјалности, хирург се разликује по начину спровођења терапије. Његов рад је заснована пре свега на мануелним интервенцијама или оперативним, инвазвним поступцима, у току којих уз помоћ хируршких инструмената, он уклањања оболео део тела, врши ремоделовање костију и меких ткива или пресађивање органа, што пацијенту или животињи може нанети бол или патњу. Зато хирург лечење најчешће изводи уз помоћ анестезије у за то, специјалном хируршком опремом, опремљеним хируршким салама.<ref>Lalević P. i sar. ''Anesteziologija.'' Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999</ref><ref>Grmek MD, Glesinger L, Dragić M, Pintar I, Levental Z, Dragić Đ. ''History of medicine''. In: Šerger A, editor. Medical encyclopedia. Volume V. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; (1970). стр. 354−94. (Serbo-Croatian)</ref>