Лајош I Анжујски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 286:
Због великог отпора показаног према католичким мисионарима, папа Урбан V је 21. јула 1368. године позивао нарочито босанског бискупа да енергично помогне босанским фрањевцима у преобраћању јеретика. Када су ти проповедници, од стране босанског [[викар]]а, тужени због опакости, [[папа]] је, примивши ту тужбу као основану, 13. децембра дозволио да босански викар такве проповеднике може отпустити и заменити их својим људима, Босанцима, који су имали више обзира према ћудима своје земље. Сам папа, иначе, није био пријатељ благих мера према јеретицима, па је, 13. новембра 1369. године, упутио посланицу сплитском и дубровачком надбискупу у којој је тражио да [[Екскомуникација|екскомуницирају]] све [[Католицизам|католике]] који примају босанске ''јеретике'', који тргују с њима или имају било каквих послова с њима, а самим јеретицима да силом спрече приступ у њихове [[Бискупија|дијецезе]].
Видевши то, банов брат Вук је покушао да истористи ово расположење папаске курије у циљу подривања Твртка, пошто Лајош није могао да помаже бану оцрњеном као противнику вере и папаине акције сређивања верских прилика у Босни, ако добије оштре упуте против њега од стране папе. Године 1368. Вук је упутио једно писмо папи, које је нашло добар пријем, у коме је Твртка приказивао као јеретика и шизматика, за кога је говорио да је од Босне направио стециште јеретика. Још је додао да ће ће добити гаранцију да ће верске прилике постати боље само онда кад он добије могућност да, као веран присталица католицизма, управља том земљом. Он је стога молио папу да се заузме за њега код Лајоша, који га је добро познавао са свога двора, и да му помогне да се одржи против брата, који га лишава баштине. Не испитујући много ствар, папа Урбан се 14. децембра 1369. године посебним писмом обратио краљу Лајошу. У њему он је препоручивао краљевој пажњи ''млађег босанског бана'' Вука, молећи га да помогне страдалнику; а Твртка да опомене да се врати на пут праве вере и да поврати млађем брату баштину која му је отета. Међутим, Лајош, који је добро познавао развој последње кризе у Босни, занемарио је папино писмо.{{sfn|Ћоровић|1933|p=191}}
Вук је вероватно јавио папи како на Твртковом двору живи кћерка кнеза [[Гргур II Шубић|Гргура Шубића]], коју је бан хтео да, без пристанка њених родитеља, уда за једног од синова [[Вукашин Мрњавчевић|краља Вукашина]]. Љут, папа је 8. априла 1370. године упутио писма Лајошу и Јелисавети, позивајући их да спрече тај брак и да никако не дозволе да ''њихов поданик'' изгуби душу једне праве католикиње.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=223}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=231}} Истовремено, папа је упутио писмо и бану Твртку, у ком му је изрично забрањено да спроведе у дело тај брак.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}
| |||