Токај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 47:
Године 1762. помиње се неколико богатих породица, већ угарских племића, православних Цинцара, у токајском трговачком удружењу.<ref>"Време", Београд 1937. године</ref> Измешани су живели у Токају, православни Срби и Цинцари, делећи судбину далеко од старе постојбине.
Постојала је у том граду у 19. веку православна црква посвећена Св. Науму. Токај је био парохијска филијала подређена Мишколцу. Токајске матрикуле је водио на мађарском језику од 1890. године Румун, поп Аурел Моц из Мишколца. У Токају је тада било само две православне душе. Али црквено-општински православни посед је сведочио о "бољим временима". Тада црквени иметак у Токају чине: православна црква, парохијски дом, кућа црквеног "певца". Све три зграде су 1894. године трошне, у запуштеном стању, покривене шиндром. У ствари оне су само на брзину "склепане", после страдања током стравичног пожара августа 1890. године.<ref>Мале новине", Београд 1890. године</ref> Али осигуране су сада од пожара, пристојну суму. У власништу је и један вински подрум и две мање ритске земљишне парцеле у Ивељу и Бодрогкезу. Ревизија црквене касе токајске 1894. године показала је бедно стање: 27 ф. 78 новчића. Тај новац је био у рукама Самуила Заке црквеног тутора који је "руковао" токајским црквеним имањем тридесет година. Зако је спадао у ред најугледнијих и
== Референце ==
|