Dejvas

:...а ја сам за верзију по Вуку. Зашто би информатика била изузетак? Замисли тек кад би се у новинама нпр. изрази из фармацеутске индустрије писали у оригиналу, ко би то знао правилно да прочита? А и овако (пази, ја сам већ 20 година програмер и знам о чему причам) правило је да се они који су рачунарски приучени (као и они који слабо говоре енглески) ложе на енглеске називе. За тих 20 година било је зилион смешних ситуација у вези рачунарске терминологије. На пример, један стручњак (а човек је заиста стручњак) УСБ изговара ју-ес-бе (уместо ју-ес-би ако баш жели да инисистира на енглеском спеловању, мада не зна енглески језик, или што ја кажем да је правилније — у-ес-бе). Код Немаца нпр. ДВД већина спелује де-фау-де, али и тамо исто као код нас има паћеника за Америком (како их ја називам, само што их је у Немачкој процентуално много мањи број него код нас) који воле рећи ди-ви-ди (а то тамо ретко ко разуме, па и они током разговора обично попусте, што опет зависи од саговорника). Када купујеш новине, ако тражиш PC Direct, bitte на овај начин: пи-си директ бите, онај у трафици те уопште не разуме, мораш рећи пе-це директ, бите... Али, Немци имају тотално прихваћену своју домаћу рачунарску терминологију (а чак нису ни имали Вука) коју разуме цео народ (што је и најбитније, знају људи на шта се шта односи, било у разговору, било када читају нешто или гледају на ТВ-у) и ретко који израз убаце из енглеског језика. Код њих су и кључне речи у програмским језицима у разним ГУИ-има на немачком (нпр Вижуал бејзик), тако да нема if...then...else него је wenn...dann...sonst. А ми смо врло паметни. Французи су још више егоистични — они баш за све рачунарске термине измисле неку нову (али своју) фразз, тиме се бави њихова академија наука, имају чак и законе који прописују усвајање терминологије. Хрвати су направили своју рачунарску терминологију, и они ретко кад убацују енглеске изразе. Руси такође. А ми смо опет и ту најпаметнији, код нас је на 95% рачунара Виндоуз на енглеском. Људи из иностранства се запрепасте када то чују или виде. А уствари, један од најбитнијих разлога зашто не успевамо да ухватимо информатични воз и зашто каскамо за светом је управо терминологија. Јер кад је нешто на матерњем језику само по себи разумљиво (или бар нешто што већина популације може да разуме о чему се говори и како се правилно чита), то је предност пошто не захтева губљење времена да би се нешто схватило (или чак одустајање од таквих хтења).