Као десетогодишњак, млади Пјер је ушао у [[Бенедиктинци|бенедиктински]] манастир [[Шез Дје]] {{напомена|[[Горња Лоара]].}}. Касније је докторирао на [[Сорбона|универзитету у Паризу]]. Одскочна даска за даљи напредак у црквеној хијерархији, Рожеу је био избор [[Папа Јован XXII|Јована XXII]] за папу и постављање [[Пјер Гавејн од Мортмара|Пјера Гавејна од Мортмара]] за францускогглавног [[кардинал]]а задуженог за [[Краљевство Француска|Француску]]. Управо за време Гавејна, Пјер Роже је заузео положај [[приор]]а манастира [[Свети Баудилус|Светог Баудилуса]] од [[Ним]]а и [[Опатија|опатије]] [[Фекан]] у [[Нормандија|Нормандији]], али његов највећи успех је именовање за [[бискуп]]а [[Арас]]а, 1328. године, чин којим је постао и саветник [[Списак француских владара|француског краља]]. После тога Роже доживљава вртоглави успон и већ следеће године бива постављен за [[надбискуп]]а [[Санс]]а, а, годину дана затим, и за надбискупа [[Руан]]а. Године 1335. Роже је у Руану одржао покрајински црквени сабор, који је донео неке дисциплинске декрете. 1338. године [[папа Бенедикт XII]] га је прогласио за кардинала.
