Папа Климент VI — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 24:
Као десетогодишњак, млади Пјер је ушао у [[Бенедиктинци|бенедиктински]] манастир [[Шез Дје]] {{напомена|[[Горња Лоара]].}}. Касније је докторирао на [[Сорбона|универзитету у Паризу]]. Одскочна даска за даљи напредак у црквеној хијерархији, Рожеу је био избор [[Папа Јован XXII|Јована XXII]] за папу и постављање [[Пјер Гавејн од Мортмара|Пјера Гавејна од Мортмара]] за главног [[кардинал]]а задуженог за [[Краљевство Француска|Француску]]. Управо за време Гавејна, Пјер Роже је заузео положај [[приор]]а манастира [[Свети Баудилус|Светог Баудилуса]] од [[Ним]]а и [[Опатија|опатије]] [[Фекан]] у [[Нормандија|Нормандији]], али његов највећи успех је именовање за [[бискуп]]а [[Арас]]а, 1328. године, чин којим је постао и саветник [[Списак француских владара|француског краља]]. После тога Роже доживљава вртоглави успон и већ следеће године бива постављен за [[надбискуп]]а [[Санс]]а, а, годину дана затим, и за надбискупа [[Руан]]а. Године 1335. Роже је у Руану одржао покрајински црквени сабор, који је донео неке дисциплинске декрете. 1338. године [[папа Бенедикт XII]] га је прогласио за кардинала.
== Основне црте понтификата ==
Папа Бенедикт XII умро је 25. априла 1342. године, а Пјер Роже је изабран за новог папу 7. маја исте године, када узима име '''Климент VI'''. Иако је настојао да буде истински верски поглавар,
== Унапређивање финансија ==
Пошто је папство због одласка из Рима изгубило све приходе из заоставштине Светог Петра, авињонске папе су морале да траже друге изворе средстава за свој двор. Та појава није заобишла ни Климента. Зато се управо у време његовог понтификата одиграло велико унапређење прикупљања папских прихода из читавог хришћанског света. Ови порези нигде нису били добро примани, али на њих се нарочито жалила Енглеска, у којој је папа сматран савезником француског краља.{{sfn|Пејнтер|1997|p=467}} Управо у овом периоду у Енглеском краљевству је почело да јача нерасположење према папству. Статут о провизорима из 1351. године одузео је папи право црквеног наименовања на положаје у Енглеској.{{sfn|Пејнтер|1997|p=468}}▼
Пошто је папство због одласка из Рима изгубило све приходе из заоставштине Светог Петра, авињонске папе су морале да траже друге изворе средстава за свој двор. Та појава није заобишла ни Климента. Зато се управо у време његовог понтификата одиграло велико унапређење прикупљања папских прихода из читавог хришћанског света.{{sfn|Пејнтер|1997|p=467}} Дажбине које су свештеници уплаћивали папи постале су много веће и сталне. Најважније међу њима била је уплата за палијум {{напомена|Део католичке свештеничке одежде.}}, коју су морали да плаћају сви надбискупи, сервицији - уплате бискупа и опата када ступају на дужност и анати — уплате годишњег прихода за потврђивање црквених бенефиција. Климент свим средствима одстрањује свештенство од избора бискупа и опата и узима њихово постављање у своје руке, да би за то наплаћивао све нове таксе. Осим тога, и судска власт постаје извор бескрајних црквених такси. Мада се више нису водили крсташки ратови, Климент је и даље купио крсташки десетак, који је троши на различите потребе курије. У великом обиму продавале су се индулгенције. За вођење финансија био је створен огроман бирократски апарат и у самом Авињону и у провинцијама. Нарочити ''колектори'' имали су дужност да скупљају суме које су се, преко неколико централа, уплаћивале папској курији. Курија се за те сврхе користила услугама италијанских банкара, углавном фирентинских, који су стекли велике профите на кредитирању неуредних платежника и на преносним именицама.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=299}}
▲
== Напомене ==
| |||