Стефан Драгутин — разлика између измена

'''Стефан Драгутин Немањић''' (око [[1251]]. — [[12. март]] [[1316]]) био је [[Српско краљевство#Српски краљеви из династије Немањића|краљ Србије]] од [[1276]]. до [[1282]]. године и [[Сремска земља#Владари|краљ Срема]] од 1284. до 1316. године.{{sfn|Логос|20162017|p=151183-153186, 218, 222283-223284. Драгутин је после уступања владарског места брату Милутину био обласни управник на северозападу Србије, а од 1284. и суседном делу Угарске (Мачви, Соли и Усори). На том подручју он је углавном био само обласни господар, али у време сукоба са краљем Милутином 1302-1312. вероватно се прогласио краљем}} Син је [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]] и [[Јелена Анжујска|Јелене Анжујске]] ''од рода фрушког''. Имао је два сина, [[Стефан Владислав II|Владислава]] (сремског краља) и [[Стефан Урошиц Немањић|Урошица]] (касније монах Стефан) и кћерке [[Јелисавета Немањић|Јелисавету]] (удату за [[Стефан I Котроманић|Стефана -{I}- Котроманића]]) и Урсулу (или Урсу), удату за [[Павле I Шубић|Павла Шубића]].

Краљ Урош I је настојао успоставити што веће јединство државе и није био вољан да испуни захтев младог краља да добије област на управу. Данило пише како Урош I није хтео своме сину оделити део своје државе због чега је Драгутин заратио против оца<ref>Животи краљева и архиепископа српских. стр. 22.</ref>. Помоћ је добио од Угарске. Урош I је сакупио војску да се суочи са сином, а на његовој страни био је [[Јоаникије I|Архиепископ Јоаникије]], који је због пораза Уроша напустио свој положај. Није извесно кога су подржавали краљица Јелена и Милутин. Пре коначног избијања сукоба, Драгутин је, према речима архиепископа Данила, још једном покушао да убеди оца да му додели комад земље. Урош I није пристајао на компромис. Надмоћнија Драгутинова војска нанела му је пораз у [[Bitka na Gatačkom polju|бици на Гатачком пољу]] (јесен 1276) након чега је Урош присиљен на абдикацију.<ref>Историја српског народа 1. стр. 356.</ref> Стефан Драгутин је власт преузео у периоду септембар-децембар 1276. године, а из тога произилази да је битка „у земљи званој Гацко” била у том времену или непосредно пре, тј. у августу 1276.{{sfn|Логос|20162017|p=150182-151183}} Поражени Урош се замонашио узимајући име Симон, а убрзо је и умро у Захумљу.<ref>Краљ Драгутин. стр. 2-3</ref>

Знатно другачије догодило се са краљицом Јеленом она је од новог краља Стефана Драгутина добила део земље на управу. Од тада је господарила [[Зета|Зетом]] (или бар њеним великим деловима), Требињем и крајевима око Плава и Горњег Ибра. Није јасно да ли је то била награда за подршку побуњеном сину, или уступак да би му опростила збацивање Уроша I и измирила се са њим. Вероватно је и Милутин добио део земље на управу.<ref>Територија краља Драгутина. стр. 8.</ref>{{sfn|Логос|20162017|p=127182, 152184}}

Савремени извори као узрок Драгутинове абдикације узимају пад са коња под Јелечом. Међутим, то је био само повод за смену на престолу. Вероватно је основни разлог за то било нестрпљење српске властеле да освоји нове земљопоседе и стекне плен у рату. Стефан Драгутин је искористио привредно јачање Србије које је започето брзим развојем рударства у време његовог оца Стефана Уроша I и створио је значајну војску. Пред крај владавине Стефан Драгутин је почео освајачки рат против Византије. Српска војска је продрла до града Сера вероватно 1281.{{sfn|Логос|20162017|p=152185}} Почетком следеће 1282. године српска властела је очекивала наставак рата и освајања, али архиепископ Данило описује да је краљ Стефан Драгутин пао са коња, доживео тежак прелом ноге, а то је изазвало пометњу у Србији. То се односи на незадовољство властеле која је желела офанзивну политику. Податке о паду забележио је и анонимни монах из 1308. године, а и Георгије Пахимер. У атмосфери пуној незадовољства, Драгутин је Милутину на сабору у Дежеву предао симболе краљевског достојанства: злато, царске хаљине, свога коња и оружје. Иако сабор у Дежеву представља значајан догађај у историји средњовековне Србије, познате су нам само основне одредбе његових одлука. Данило, наклоњен Милутину, пише да је он примио власт доживотно. Исто бележи и Пахимер. Анонимни католик бележи две верзије. Према првој верзији, Драгутин је предао брату краљевство без икаквих ограничења. Према другој, предао му је престо док не оздрави, а ако умре, Милутин је требало да га задржи. Обе верзије су нетачне.<ref>Територија краља Драгутина. стр. 10.</ref> {{sfn|Anonymi Descriptio Europae Orientalis|2013|p=124-125}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А. |title= Историја Срба, 2. измењено издање |year=2016I|location= Београд| year=2017|isbn=978-86-85117-3137-24 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}