Википедија

Стефан Душан — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 26:
| вера = [[Православље]]
}}
'''Стефан Урош -{IV}- Душан Немањић''' ([[1308]]/[[1309]]. или [[1311]]/[[1312]]. — [[20. децембар]] [[1355]]), познат и као '''Стефан Душан''' или '''Душан Силни''', био је последњи српски краљ из династије [[Немањићи|Немањића]], владајући од [[1331]]. до [[1346]]. године, а затим је постао и [[Цар Срба и Ромеја|први цар српске државе]]{{Напомена|Први [[Срби]]н који је крунисан за цара је био члан династије [[Војислављевићи|Војислављевића]], [[Константин Бодин]] ([[1081]]—[[1099]]) [[1072]]. године у [[Призрен]]у као [[Бугарско царство|цар Бугарске]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=68}}}}{{sfn|ВИИНЈ, VI|1986|p=211}}{{sfn|Стојановић|1927|p=82-83, 103, 199, 204}}{{sfn|Логос|20162017|p=233296, 243300-301 са напоменама 1466 и 1498}}, када га је на [[Васкрс]] [[16. април]]а [[1346]]. године крунисао први српски патријарх [[Свети Јоаникије II|Јоаникије II]]. Душан је владао над новонасталим [[Српско царство|Српским царством]] 9 година - од свог крунисања [[1346]]. до своје смрти [[20. децембар|20. децембра]] [[1355]]. године. Цар Душан је описан као енергичан владар, јаког карактера и темперамента, зато је често називан и под именом "Душан Силни".
 
Рођен је око [[1308]]. године највероватније у [[Зета|Зети]], где је његов отац [[Стефан Дечански]] боравио као наследник краља [[Стефан Урош II Милутин|Стефана Милутина]], Душановог деде. Детињство будућег цара није било нимало лако, као дечак је заједно са својим ослепљеним оцем и мајком и старијим братом завршио у изгнанству у [[Цариград]]у — то је била казна за младог краља Стефана Дечанског, који се побунио против оца и покушао да му отме власт, али га је краљ Милутин победио, ослепео и послао га заједно са његовом породицом у византијску престоницу [[Цариград]]. То се десило највероватније [[1314]]. године, а већ почетком [[1317]]. или [[1318]]. године Стефану је било дозвољено да се врати у краљевину Србију. Млади Душан је остао на двору свог деде Милутина, највероватније као таоц. 1321. године, краљ Милутин умире, а годину дана касније - на српски престо долази краљ Стефан, Душанов отац, коме се изненада повратио вид. Том приликом је Душан проглашен за наследника престола и додељена му је на управу [[Зета]], где су обично боравили наследници престола.
Ред 48:
{{главни чланак|Битка код Велбужда}}
[[Датотека:Detalj sa srpskim kraljiem Stefanom Decanskim i njegovim sinom Dusanom na ikoni Sv. Nikole (iz Barija) - u srebrnom okovu.jpg |мини|250п|Краљ Стефан Дечански са сином Душаном, на икони ''„Светог Николе“'' из 1327. године.]]
Вероватно са 15 година (најкасније 1326/27) Стефан Душан је као „млади краљ” добио на управу Зету. Млади краљ Душан се оспособљавао да влада и води војску у биткама. Зато су стварно управу у Зети вршили краљеви поуздани службеници који су послати на двор младог краља. Непосредно пре тога 1326. босански бана [[Стефан II Котроманић|Стефана -{II}- (IV) Котроманића]] је преотео Рашкој [[Захумље]]. Због тога и покушаја босанског бана да настави померање границе на исток сукоби су се наставили. Према једном запису „млади краљ” Душан се успешно супротставио четама босанског бана [[1328]]/[[1329]]. негде на Дрини или доњем Лиму.{{sfn|Логос|20162017|p=230-231288, 293}} У јулу [[1330]]. Стефан Душан је командовао изгледа главним нападом у [[битка код Велбужда|бици код Велбужда]] и лично одсекао главу цару Михаилу Шишману.{{sfn|Логос|20162017|p=227288-289 са напоменом1428}} Од те победе код Велбужда Србија је преузела водећу улогу на [[Балканско полуострво|Балкану]].
 
=== Сукоб оца и сина ===
{{посебан чланак|Грађански рат у Србији (1331)}}
[[Датотека:Stefan i Dusan ktitorski portret Decani2.jpg|мини|250п|Фреска Стефана Дечанског са сином Душаном из манастира Високи Дечани]]
Односи између краља Стефана Уроша III Дечанског и младог краља Стефана Уроша IV Душана су се погоршали најкасније почетком [[1331]]. године.{{sfn|Логос|20162017|p=228290}} У време битке код Велбужда ([[Ћустендил]]) Душан се веома истакао и краљ Стефан Урош III је можда видео да му син постаје миљеник код властеле, a [[Приморска земља|Зета]] постаје право легло незадовољства и бунтовника, а претња за краља. Властела окупљена око Душана је наговарала младог краља да се побуни против оца и да узме власт.
 
<blockquote>„Ови га даноноћно подстицаху да одузме краљевство из руку оца, који је због старости био неспособан за управљање, и да се тако обезбеди од свог брата Синише, кога је његов отац имао с другом женом” ([[Мавро Орбин]])</blockquote>
Ред 71:
=== Крунисање Душана ===
[[Датотека:Coronation of Emperor Dušan, in "The Slavonic Epic" (1926).jpg|мини|300п|„Крунисање цара Душана” дело чешког сликара [[Алфонс Муха|Алфонса Мухе]] из циклуса словенске епопеје]]
Након тога почну припреме за Душаново крунисање без неких већих проблема, тако да отпора у држави није било. Стефан Дечански очигледно није био омиљен и његов пад није проузроковао никаква узнемирења, али имајући на уму улогу Цркве и самог архиепископа [[Данило II (архиепископ српски)|Данила -{II}-]] у довођењу Стефана на краљевски престо, Душан замоли Данила -{II}- да дође и да га крунише за краља. Овај је мирно примио ову смену на престолу и веома свечано, крунисао Душана за краља свих српских и поморских земаља на дан 8. септембра 1331. године на двору у Сврчину.{{sfn|Логос|20162017|p=233290-291, 296-297 са напоменама 1439 и 1471 }}{{sfn|Руварац|1934|p=41-45}}
 
<blockquote>„И тако заповеди да буде сабор Богом сабрани отачства његова. И када је овај преосвећени дошао са Богом дарованом му паством, епископима и игуманима, и са целим клиром црквеним, и када је био сабран цео сабор српске земље у његову царском двору Сврчину, и када је био славни празник Рођење пресвете Богородице, и на навечерје учинише хвалбена славословља, како је на похвалу славном празнику, и опет ноћно стајање такође, и ујутро, дан недеље, учинише на овом благочастивом све по законском уставу у цркви светога Претече, и преосвећени архиепископ кир Данило учини молитву, и узевши царски венац у своје руке, и положи на свечасну главу његову, говорећи: Положио си на главу његову венац од драгог камења, и умоли од тебе живота и дао си му дужину дана на векове векова” (Данилов ученик)</blockquote>
Ред 204:
* {{Cite book |ref= harv|last=ВИИНЈ, VI|title=Византијски извори за историју народа Југославије, VI |url = http://www.scribd.com/document/15762958/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-6 |year=1986|location= Београд}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Стојановић|first=Љубомир|title=Стари српски родослови и летописи |url = http://www.scribd.com/document/117874946/Ljubomir-Stojanovic-Stari-srpski-rodoslovi-i-letopisi. |year=1927|location=Сремски Карловци}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А. |title= Историја Срба, 2. измењено издање |year=2016I|location= Београд| year=2017|isbn=978-86-85117-3137-24 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Руварац|first= Иларион|authorlink=Иларион Руварац|title=Зборник Илариона Руварца: одабрани историски радови. 1, Политичка историја, историја књижевности, историска географија и критика |url =http://www.archive.org/details/ZbornikIlarionaRuvarca |year=1934|location=Сремслки Карловци}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Када је краљ Душан потврдио Дечанску хрисовуљу?|journal=Историјски часопис|year=1970|volume=16-17 (1966-1967)|pages=79-86|url=https://books.google.com/books?id=WEp3CgAAQBAJ}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Стефан_Душан”