Вук Мандушић — разлика између измена

Током Кандијског рата (1645—1669), била је потребна чврста организација, са официрем који је био командант неколико харамбаша.{{sfn|Прилози|1958|p=111}} У почетку је ова позиција била неутврђена.{{sfn|Прилози|1958|p=111}} Свештеник Стјепан Ш/Сорић се наводио као {{јез|vec|governator delli Morlachi}}, [[Петар Смиљанић]] као {{јез|vec|capo}}, Вук Мандушић као {{јез|vec|capo direttore}}, [[Јанко Митровић]] као {{јез|vec|capo principale de Morlachi}}, [[Јован Драчевац]] као {{јез|vec|governator}} и многи други.{{sfn|Прилози|1958|p=111}} „Ускочка” или „морлачка” војска имала је мање од 1.500 бораца.<ref>{{cite book|title=Istorija srpskog naroda, Volume 3, Part 1|author=Radovan Samardžić|publisher=Srpska knjiiževna zadruga|year=1981|language=Serbian|url=https://books.google.com/books?id=XnNpAAAAMAAJ}} {{quote|Ускочку војску, у којој укупно није било ни 1.500 људи, предводили су, поред осталих, харамбаше Петар Смиља- нић, поп Стеван Суботић (Сорић) и калуђер Петроније Селаковић.}}</ref>

Прве информације о Мандушићу датирају из фебруара 1648. године, када се помиње млетачки напад на [[Дрниш]] и [[Книн]], у коме је Мандушић имао значајну улогу. У марту и мају исте године, учествовао је у ослобађању [[Клис]]а и [[Кључ (Дрниш)|Кључа]] (са 175 бораца). Млетачки командант [[Леонардно Фосколо]] спомиње Мандушића у свом обавјештењу од 3. јула због пљачкања Кључа и и осменске територије.{{sfn|Desnica|1998|ps=: ''vlaški kapetan Mandušić, iskušan u svim potrebama, doista vrlo hrabar, ali ujedno i smotren, što je neobično svojstvo kod ljudi njegova kova''}}

Фосколо 11. јула спомиње златну медаљу коју је Стјепан С/Шорић добио исте године у јуну, иако је '' храбар војник и има нешто присташа, не може да рачуна на послух, јер са војницима није дарежљив'',{{sfn|Desnica|1998|ps=: ''da bi taj znak vanredne ljubavi prema tom licu, mogao da oneraspoloži koga drugog koji služi jednako kao on (Šorić) ako ne i bolje od njega, jer iako je Šorić hrabar vojnik i ima nešto pristaša, ne može da računa na posluh, jer sa vojnicima nije darežljiv.''}} док би ''за капетана Мандушића дошла друга колајна једнака Шорићевој, а он је занаго заслужује, то би њему приштедило горчину искључења, а нацији би послужило на велику утјеху, јер је он на Крајини цијењен више него иједан други''.{{sfn|Desnica|1998|ps=: ''Kad bi za kapetana Mandušića došla druga kolajna jednaka Šorićevoj, a on je zanago zaslužuje, to bi njemu prištedilo gorčinu isključenja, a naciji bi poslužilo na veliku utjehu, jer je on na Krajini cijenjen više nego ijedan drugi.''}}