Папа Климент VI — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 27:
Папа Бенедикт XII умро је 25. априла 1342. године, а Пјер Роже је изабран за новог папу 7. маја исте године, када узима име '''Климент VI'''. Иако је настојао да буде истински верски поглавар, нови папа није успео да се ослободи надзора француског краља.{{sfn|Пејнтер|1997|p=467}} Штавише папство је пало под још већи утицај Француске, наставивши да губи политички углед и не покушавајући да обнови теократску политику Иноћентија III и Бонифација VIII. Клименту је тако једино остало да свим средствима покушава да се учврсти своју власт над црковм.{{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=299}} Климентова зависност је била толико велика да су владари били неповерљиви према њему, чак и када се трудио да буде непристрасан. Уз то, мада није био ни зао ни претерано изопачен, духовност му није била јача страна, а живео је раскошно у свом лепом граду. Подигао је величанствену палату на обалама [[Рона|Роне]] и опколио град високим зидинама. Многи кардинали живели су у раскошном предграђу [[Вилнев-лез-Авињон|Вилнев]] на француској обали реке.{{sfn|Пејнтер|1997|p=467}} Од двадесет пет кардинала који су проглашени за време његовог понтификата, већина су били Французи, од којих су дванаест били његови рођаци, што указује на невероватан ниво непотизма, који је владао у то време.
Одмах по преузимању положаја понтифа, Климент је покушао посредовати за мир између Енглеске и Француске. Упркос његовим превеликим симпатијама према Французима, које су изазвале енглеско неповерење, мир је ипак склопљен и то већ 1343. у Малеструи. Исте године, Авињон је посетила делегација римских грађана предвођена Петрарком, која је папи као ''Витезу Рожеу'' понудила сенаторско достојанство, затражила одржавање јубилеја сваких педесет уместо сто година, као и папин повратак у Рим. Климент је прихватио сенаторско достојанство и одржавање јубилеј одржава сваких педесет уместо сто година. Ову другу одлуку је чак и потврдио ''Јединственом булом'' ({{јез-лат|Unigenitus}}), али трећи захтев је одбио. Дана 9. јуна 1348. године био је откупљен суверенитет Авињона за 80.000 флорина од напуљске и провансалске краљице Јоване I и за објаву њене невиности у вези њеног убиства мужа.
== Феудална самовоља ==
| |||