Википедија

Радослав Вишеславић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 26:
'''Радослав Вишеславић''' је био један од првих по имену познатих владара [[Срби|Срба]]. О њему је остала само кратка белешка византијског цара и писца [[Константин VII Порфирогенит|Константина VII Порфирогенита]]. По њој Радослав (Τοδόσθλαβος) је потомак вође који је Србе довео на Балканско полуострво, а Радославов отац и непосредни претходник на месту владара Срба био кнез [[Вишеслав]].
 
Даље из писања Порфирогенита се види да је Радослава на престолу наследио његов син кнез [[Просигој]], а потом унук Властимир.{{sfn|ВИИНЈ, II|1959|p=50. "Пошто je умро онај архонт Србин који je пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав и од њега Радослав и од њега Просигој и од њега Властимир и до овог Властимира Бугари су живели мирно са Србима ..."}} Ипак, у првој српској породици наслеђивање престола није увек прелазило са сина на оца у времену које нам је Порфирогенит детаљније описао од краја 9. века. Зато постоји могућност да је и писање Порфирогенита само претеривање, тј. можда су и раније владари били блиски сродници, али можда власт није увек прелазила са оца на сина како то византијски цар покушава представити.{{sfn|Логос|20162017|p=63.75 иса напоменанапоменом 2366. Порфирогенит претерује. Њему је његов таст Роман Лакапин две деценије био савладар, а у стварно преузео власт. Зато Порфирогенит има потребу да нагласи искључиво право сина да наследи владара и у Србији}}
 
Већина истраживача наше прошлости мисли да се иза титуле архонта коју Порфирогенит приписује првим српским владарима крије словенска титула кнеза. Према томе мисли се да је и Радослав био кнез. Тек за кнеза [[Властимир]]а имамо поузданију процену да је владао до око 851. године, а на основу тога могуће је претпоставити да је Радослав владао Србима током прве половине IX века или крајем VIII века.
Ред 37:
== Извори и литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=ВИИНЈ, II|title=Византијски извори за историју народа Југославије, II |url = http://www.promacedonia.org/viinj/index.htm |year=1959|location= Београд}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А. |title= Историја Срба, 2. измењено издање |year=2016I|location= Београд| year=2017|isbn=978-86-85117-3137-24 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
* [[Станоје Станојевић]], „Историја српскога народа“, Београд 1989
* {{Cite book |ref= harv|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id= }}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Радослав_Вишеславић”