Часлав Клонимировић — разлика између измена

нема резимеа измене
[[Бугарско-византијски сукоби]] почетком [[10. век|X века]], утицали су и на политичке прилике у тадашњој Србији. [[Списак бугарских владара|Бугарски цар]] [[Симеон I|Симеон Велики]] (893—927) је збацио [[917]]/[[918]]. године свог кума Петра Гојниковића са власти, због његових наводних веза са Византијом и на његово место поставио [[Павле Брановић|Павла Брановића]], у покушају да осигура свој утицај у Србији. Међутим, Павле је започео вођење провизантијске политике, што је Симеона приморало да са војском поново интервенише у Србији и доведе [[921]]/[[924]]. године{{efn|Историчари различито тумаче значење Порфирогенитових речи, пошто он два пута помиње да је прошло три године, не појашњавајући да ли је у питању један исти период или два различита.}} [[Захарија Прибислављевић|Захарију]] на власт. Он се, такође, није дуго држао пробугарске политике, због чега је Симеон послао нову војну експедицију против Србије, са намером да је трајно покори. Борба је окончана српском победом, а Захарија је главе и оружје двојице бугарских војсковођа послао у [[Истанбул|Цариград]], као ратне трофеје<ref name="ДАИ" />.
 
Овај пораз приморао је Симеона да 924. године<ref name="Станоје">{{СС-ИСН|Део=III Прве српске државе|Број=3}}</ref><ref name="Андрија">{{АВРЉ-СД}}</ref>{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{gde}}}}<ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref> ([[926]].<ref name="Тиб" />) пошаље нову војску на Србију, која је са собом водила Часлава као претендента на српски престо. Захарија је са српском властелом и вероватно великим делом српске популације<ref name=":0">Александар А. Логос (2016) "Историја Срба - друго измењено издање" АТЦ, Београд</ref>, пред Бугарима побегао у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]], а њихове војсковође су позвале српске жупане да дођу у њихов табор и закуну се на верност Чаславу, као новом кнезу. Уместо постављања новог кнеза, Бугари су жупане заробили, након чега су опустошили Србију, а Часлава су вратили у Бугарску.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}}
 
У време Захаријиног бега у Хрватску, забележен је нагли успон хрватске државе, и у овом периоду хрватске историје Константин Порфирогенит забележава Хрватску војску од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака. Такође, уследила је и победа Хрвата над бугарском војском у Босни. Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.<ref name=":0" />
 
У време Захаријиног бега у Хрватску, забележен је нагли успон хрватске државе, и у овом периоду хрватске историје Константин Порфирогенит забележава Хрватску војску од 60 хиљада коњаника и 100 хиљада пешака. Такође, уследила је и победа Хрвата над бугарском војском у Босни. Сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.<ref name{{sfn|Логос|2017|p=":0"97-98 са />напоменом 459}}
Према [[Летопис попа Дукљанина|Летопису Попа Дукљанина]], на трон Србије постављен је други човек, [[Љутомир]], који је владао као бугарски вазал. Љутомира је у биткама код Лима и Ибра победио [[Павлимир (краљ)|Бели Павлимир]], наследник прогнане српске владарске лозе<ref>Мавро Орбин "Краљевство Словена", Ганеша клуб, 2016, Београд</ref>, кога поједини историчари поистовећују са Чаславом. Могуће је да је Часлав, након бега од Бугара, уз помоћ Ромеја ударио на Љутомирове бугарске снаге и победио их у ове две битке.
 
* Ћоровић, В., ''Хисторија Босне'', Бања Лука 1999.
* Ферјанчић, Б., ''Византија и Јужни Словени'', Београд 2009.
* {{Cite book |ref= harv|last=Логос|first= Александар А.|title= Историја Срба I|location=Београд| year=2017|isbn=978-86-85117-37-4 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
{{крај референци}}
 
41

измена