Гог и Магог — разлика између измена

Бог је уништио Гогову војску. Та поражена војска је, заједно са Гогом, сахрањена у долини која ће бити названа Хармон-гог или Долина мноштва Гоговог. О Гогу и Магогу се говори и у Новом завету. У Откровењу Јовановом каже се да ће, после хиљаду година, сатана изаћи из своје ћелије. Преваром ће окупљати народе из свих делова света који су предвођени Гогом и Магогом. Они ће опколити територију светих људи али ће их Бог поразити.

Скоро се са сигурношћу може рећи да је пророчанство из Старог завета поновљено у Новом завету, само је изречено на другачији начин. У доба раног хришћанства, Гог и Магог се често помињу. То се зна захваљујући писмима и проповедима светих отаца, попут светог Јеронима, познатог по латинском преводу Библије, званом „Вулгата“. Противници хришћанства који су се временом мењали називани су Гогом и Магогом. Различита племена, у зависности од тренутка када су била озбиљна претња, називана су тако. Тиме је прављена паралела са библијским обрачуном добра и зла.

 

==Легенда==

Добро је познат мит по коме је, у време освајачких похода, војска Александра Македонског стигла на Кавказ и ту затекла трупе Гога и Магога како пљачкају суседна мирна племена. Преме овој легенди, земља Гога и Магога била је иза две планине. Александар је сковао капије од гвожђа и месинга да би спојио планине и спречио пролаз пљачкашима. Капије је ојачао металом званим асицетон, који не постоји у природи већ је део митолошке свести која му приписује натприродна својства. Асицетон је наводно био отпоран на ватру и челик. Челик се, према миту, ломио а ватра се тренутно гасила у додиру са тим „магичним“ металом. На крају је Александар изградио чврсте и дугачке зидине и тиме заштитио мирне народе на југу од Гога и Магога са севера Кавказа. Те зидине неки изједначавају са онима у најјужнијем граду Русије, Дербенту, у републици Дагестан. Оне се називају Каспијске капије Дербента и верује се да ће, када дође крај света, оне бити отворене а зидови срушени и да ће Гог и Магог кренути да униште свет.

Куран такође прича о Гогу и Магогу. У центру пажње је извесни Дулкарнајн.Он је одбио да прими новчану надокнаду од племена којима је изградио велики заштитни зид. Највероватније је Дулкарнајн из Курана у ствари Александар Македонски, пошто су митови веома слични. Дулкарнајн, на арапском, значи: дворожни, онај са два рога. Александар је на новцу приказиван са роговима јер се сматрало да је син рожнатог божанства Амона.

Значајно дело које обрађује ову тему је и “Апокалипса псеудо-Методија” из 7. века. Погрешно је приписана светом оцу Методију са Олимпа, из 4. века. У њему се говори о последњем римском цару који ће уништити Гога и Магога уз божју помоћ. Тај последњи цар је есхатолошки лик и не треба га доводити у везу са историјски последњим владаром Западног римског царства Ромулом Аугустом.

==Референце==

{{reflist}}