Клинт Иствуд — разлика између измена

Жанровску структуру вестерна успешно преноси у романтичну [[филмска комедија|комедију]] [[Бронко Били]] ([[1980]]) у којој глуми шефа циркуса, у [[трилер]]у [[Ватрена лисица (филм)|Ватрена лисица]] ([[1982]]), где глуми пилота у шпијунској мисији те у [[мелодрама|мелодраму]] [[Човек из крчме]] ({{јез-енгл|Honkytonk Man}}, 1982) са „врсно дочараним ликом сушичавог певача [[кантриКантри (музички жанр)музика|кантрија]]“<ref name="Филмски лексикон">Филмски лексикон, Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, [[Загреб]] [[2003]]</ref>, улогом сличном оној [[Џон Вејн (глумац)|Џона Вејна]] у постромантичном вестерну [[Последњи хитац]] ([[1976]]) Дона Сигела. Филмом [[Прљави инспектор Хари]] ({{јез-енгл|Sudden Impact}}), четвртим из серијала о Прљавом Харију, Иствуд постаје неоспорна звезда осамдесетих. Чак је и председник [[Роналд Реган]] у једном од својих говора употребио Иствудову реченицу из тог филма: „Улепшај ми дан“ ({{јез-енгл|Make my day}}). Такође, Иствуд је обновио жанр вестерна режирајући (и глумећи у њему) [[Бледолики јахач|Бледоликог јахача]] ([[1986]]), филм наглашених [[религија|религиозних]] конотација снимљен као „[[омаж]]“ вестерн-класику [[Шејн (филм)|Шејн]] [[Џорџ Стивенс|Џорџа Стивенса]].

Године [[1988]]. снима пети и последњи филм из серијала о Прљавом Харију под насловом [[Смртоносна игра]] ({{јез-енгл|The Dead Pool}}), али, упркос похвалама критике, филм на благајнама пролази знатно лошије него његови претходници. Крајем 80-их Иствуд снима жанровски разноврсне филмове који су се кретали од ''мејнстрим'' комедија (не нужно и успешних) као што су [[Ружичасти кадилак]] ([[1989]]) и [[Новајлија (филм из 1990)|Новајлија]] ({{јез-енгл|The Rookie}}, [[1990]]) и много личнијих пројеката као што су режија [[Птица (филм)|Птице]] ({{јез-енгл|Bird}}, 1988), [[модернизам|модернистичке]] биографије џез [[саксофон]]исте [[Чарли Паркер|Чарлија „Птице“ Паркера]], филма који је био номинован за [[Златна палма (награда)|Златну палму]] на [[кански филмски фестивал|филмском фестивалу]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]] чиме је само потврђен Иствудов редитељски углед. У том периоду запажен је и његов редитељски и глумачки рад на филму [[Бели ловац, црно срце]], драми инспирисаној снимањем [[Афричка краљица (филм)|Афричке краљице]] ([[1951]]) где су многи критичари и гледаоци у Иствудовој улози запазили велику сличност са редитељем ''Афричке краљице'', [[Џон Хјустон|Џоном Хјустоном]]. Филм се свидео критичарима упркос чињеници да је глумица [[Кетрин Хепберн]], тумач главне улоге у „Афричкој краљици“, имала много замерки везаних за веродостојност снимљеног материјала.