Средња Европа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ширење чланка |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
Сви главни путеви који повезују западну и источну, северну и јужну Европу прелазе преко територије средње Европе. Ова регија обухвата девет земаља: [[Мађарска|Мађарску]], [[Чешка|Чешку]], [[Словачка|Словачку]], [[Румунија|Румунију]], [[Швајцарска|Швајцарску]], [[Аустрија|Аустрију]], [[Лихтенштајн]], [[Немачка|Немачку]] и [[Пољска|Пољску]].
Од ових девет земаља само
== Подела ==
На основу географског положаја могу се поделити на:
* '''подунавске земље''' ([[Мађарска]], [[Чешка]], [[Словачка]] и [[Румунија]]),
* '''алпске земље''' ([[Швајцарска]], [[Аустрија]] и [[Лихтенштајн]]) и
* '''балтичке земље''' ([[Њемачка|Немачка]] и [[Пољска]]).
== Историја појма ==
Ред 20:
Пре него физичка окупљеност појам „средња Европа“ је симбол уједињења у односу на контраст са „Истоком“ који репрезентује [[Османско царство|Османлијска империја]] и [[Руска Империја]] и до Првог светског рата се разликује од „Запада“ тиме да су стварани областима релативног конзервативизма за разлику од либерализма на Западу [[Француска|Француске]] и [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велике Британије]] и утицаја Француске револуције. У [[19. век]]у када је [[Француска]] постала република а Британија била парламентарна монархија у којој је владар имао веома малу моћ, Аустроугарска и Прусија на другој страни остале су конзервативне монархије у којима је владар са црквом играо кључну улогу.
Посебан став средње Европе се најбоље огледало у постављању Немачке које се налазило у средњем положају и у доба [[Први светски рат|Првог светског рата]] развијало концепт Немачком овладан средњоевропски простор тзв. „Mitteleurope“.
После Првог светског рата и у то више после [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Либералне и конзервативне разлике између Истоком и Западом се нарушавају и били су замењени политичком поделом међу капиталистичким и социјалистичким уређењем земље.
Употреба појма „средња Европа“ је јако ослабила у доба хладнога рата али се у последње доба стално више употребљава и то углавном у вези са недавним размештајем [[Европска унија|Европске уније]].
С времена на време се чује шаљиво тумачење да је средња Европа део континента које су Западоевропејци сматрали за
== Физичкогеографске одлике ==
Регион је географски положен у центру Европе између [[Северно море|Северног]], [[Балтичко море|Балтичког]] и [[Јадранско море|Јадранског]] мора. Због положаја у центру Европе важна је за [[саобраћај]] ту су се због тога често водили [[Рат|ратови]].
На [[Север|северу]] проходност омогућује низак [[рељеф]], испресецан пловним каналима, [[Река|рекама]] и густином саобраћајне мреже. У средишњем делу то су долине река а у планинском простору то су тунели и [[превој]]и. Земље с излазом на море су: [[Њемачка|Немачка]] ([[Балтичко море|Балтичко]] и [[Северно море|Северно]]), [[Пољска]] ([[Балтичко море|Балтичко]]), [[Словенија]] и [[Хрватска]] ([[Јадранско море|Јадранско]]). === Рељеф ===
[[Рељеф]] средње Европе је јако различит. На [[Југ|југу]] регије налазе се [[Алпи]], после њих се настављају [[Татре]] и [[Карпати]].
Унутар зоне набирања [[Веначне планине|веначних планина]] спуштене су две низије:
* [[Панонска низија|Панонска]] (између [[Алпи|Алпа]], [[Карпати|Карпата]] и [[Динарске планине|Динарида]]) и
Линија 64 ⟶ 66:
На подручју [[Алпи|Алпа]] такође постоје језера, већином [[Ледничка језера|ледничка]]. У [[Панонска низија|Панонској низији]] у западној [[Мађарска|Мађарској]] постоји језеро [[Балатон (језеро)|Балатон]], које је [[Тектонско језеро|тектонско]].
== Друштвеногеографске одлике ==▼
=== Становништво ===▼
С обзиром на положај Средње Европе, ту живе представници свих значајнијих европских група народа. Половина [[Становништво|становника]] регије су [[Германи]], а затим по бројности следе [[Словени]], [[Романски народи|Романи]] и [[Угро-фински народи|Угро-Финци]].
Ако погледамо структуру становништва, примећујемо разлику међу [[Држава|државама]], која се огледа у [[Животни стандард|животном стандарду]], односу градског и сеоског становништва, ангажованости становништва по привредним секторима. Једна ствар је заједничка свуда – низак [[природни прираштај]].
▲== Друштвеногеографске одлике ==
▲=== Становништво ===
Природни услови у значној су мери одредили положај [[Становништво|становништва]]. Највећа концентрација се јавља около [[Речна долина|речних долина]] и на местима бивше или садашњих копова угља. Државе у средњој Европи се карактеришу високом настањеношћу и великом структуром [[Град|градова]] и [[Насеље|насеља]]. Смањење броја становништва надокнађује се [[Миграција становништва|миграцијом становништва]] нарочито у [[Њемачка|Немачкој]] и [[Швајцарска|Швајцарској]] од стране Турака.
=== Европска унија ===
Све државе осим [[Швајцарска|Швајцарске]] су чланице [[Европска унија|Европске уније]], а шест држава које су примљене [[2004]]. имају ограничена права, пре свега у кретању.
=== Привреда ===
Линија 80 ⟶ 82:
== Земље региона ==
Регион обухвата следећих девет земаља:
* {{застава|Аустрија}}
* {{застава|Чешка}}
* {{застава|Немачка}}
* {{застава|Мађарска}}
* {{застава|Лихтенштајн}}
* {{
* {{застава|Словачка}}
* {{застава|Словенија}}
* {{застава|Швајцарска}}
Регион понекад обухвата делове суседних земаља из историјских и културолошких разлога као што су:
* {{застава|Хрватска}}
* {{застава|Румунија}}
* {{
* {{застава|Украјина}}
* {{
* {{застава|Француска}}
* {{застава|Италија}}
== Подунавске земље ==
Линија 134 ⟶ 135:
| <center>Чешка</center> || <center>угаљ, каолин</center> || <center>жито, шећерна репа, кромпир, хмељ, воће</center>
|}
</br>Подунавске земље све више јачају привредну сарадњу и договарају се око заштите и коришћења Дунава. Тако су заједничким напорима [[Србија|Србије]] и [[Румунија|Румуније]] изграђене две хидроелектране („[[Хидроелектрана Ђердап I|Ђердап 1]]” и „[[Хидроелектрана Ђердап II|Ђердап 2]]”), а сарадњом [[Словачка|Словачке]] и [[Мађарска|Мађарске]] хидроелектрана „[[Хидроелектрана Гобчиково|Гобчиково]]”.
== Литература ==
Линија 144 ⟶ 145:
{{Commonscat|Middle Europe}}
{{Wiktionary}}
{{Региони света}}
[[Категорија:Средња Европа
| |||