|
'''Држава Израел''' ('''מדינת ישראל''' ''Мединат Јисраел'' на [[Хебрејски језик|хебрејском]], ''Даулат Исраил'' на [[Арапски језик|арапском]]) је земља на [[Блиски Исток|Блиском Истоку]] на источној обали [[Средоземно море|Средоземног мора]]. Израел је [[парламентарна демократија]] а по националном усмерењу, "[[Јеврејска држава]]." Становништво Израела је већинско [[Јевреји|јеврејско]], са великом нејеврејском мањином, коју углавном чине Хришћани, [[Друзе]], и Муслимани [[Арапи]]. Израел се граничи (у правцу казаљке на сату, од севера, ка југу) са [[Либан|Либаном]], [[Сирија|Сиријом]], [[Јордан|Јорданом]], и [[Египат|Египтом]]. Израел има обале на [[Средоземно море|Средоземном мору]], [[Акабски залив|Акабском заливу]], и на [[Мртво море|Мртвом мору]].<br/><br/>
<div style="float:right; margin-left:1em; margin-bottom:1em">
{| border="0" cellpadding="2" cellspacing="0"
|-
| align="center" colspan="2" | <font size="+1">'''Држава Израел'''</font>
|-
| align="right" | <small>[[Хебрејски језик|Хебрејски]]:</small>
| align="left" | <font size="+1">'''מדינת ישראל'''</font> <small>(Medinat Yisra'el)</small>
|-
| align="right" | <small>[[Арапски језик|Арапски]]:</small>
| align="left" | <font size="+1">'''دولة اسرائيل'''</font> <small>(Daulat Isra'il)</small>
|}
{| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="font-size:small;"
|-
| align="center" style="background:#efefef;" colspan="2" |
{| border="0" cellpadding="2" cellspacing="0" width="100%"
|-
| align="center" | [[Image:Izrael.png|125px]] || align="center" | [[Image:Izrael_grb.png]]
|-
| align="center" | [[Застава Израела]] || align="center" | Грб Израела
|}
|-
| align=center colspan=2 | [[image:Izrael_lokacija.png]]
|-
| [[Службени језик|Службени језици]] || [[Хебрејски језик|Хебрејски]], [[Арапски језик|Арапски]]
|-
| [[Главни град]] || [[Јерусалим]],
(оспорава се)
|-
| Највећи град || [[Јерусалим]]
|-
| [[Председник Израела|Председник]] || [[Моше Кацав]]
|-
| [[Премијер Израела|Премијер]] || [[Аријел Шарон]]
|-
| [[Површина]]<br/> - Укупно<br/> - % воде
| [[Листа држава по површини|149. по површини]]<br/>20,770 [[квадратни километар|km²]]<br/>~2%
|-
| [[Становништво]]<br/> - Укупно ([[2003]].)<br/> - [[Густина насељености|Густина]]
| [[List of countries by population|Ranked 99th]]<br/>6,116,533<br/>~295/km²
|-
| [[Независност]] стекао || [[14. мај|14. маја]], [[1948]]. <br/> [[Ијар]] 5, 5708
|-
| [[Валута]] || 1 [[Нови израелски шекел|Нови шекел]] (''NIS'')<br/>= 100 Арогот
|-
| [[Часовна зона]] || ''[[UTC]]'' +2/[[ДСТ|+3]]
|-
| [[Државна химна]] || ''[[Hatikvah]]''
|-
| [[Интернет домен]] || ''.IL''
|-
| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]] || 972
|}
</div>
==Историја==
''Главни чланак [[Историја Израела]]''
Јевреји су дуго сматрали Израел својим спиритуалним домом — Светом земљом и Обећаном земљом. Израелска земља има посебно место у верском животу Јевреја, укључујући остатке другог [[Јеврејски храм|Јеврејског храма]]. Ово је такође место где је рођено [[Хришћанство]] а садржи и многе друге локације од великог духовног значаја за [[Јудаизам]], Хришћанство, и [[Ислам]]. У овом региону је у периоду од преко једног миленијума, са прекидима, постојала читава серија јеврејских краљевина и држава, све до пропасти [[Велики јеврејски устанак|Великог јеврејског устанка]] против [[Римско Царство|Римског Царства]] са чијим је гушењем дошло до великог истеривања Јевреја из њихове отаџбине и вољене престонице, [[Јерусалим|Јерусалима]]. (око 25% јеврејске популације, види [[Разарање Јерусалима]]). После слома [[Устанак Бар Кокхба|Устанка Бар Кокхба]] (''Bar Kokhba's revolt'') [[135]]. године, император [[Хадриан]] је преименовао ''Провинцију [[Јудеја|Јудеју]]'' у ''Провинцију [[Сирија Палестина|Сирију Палестину]]'', грчко име изведено од ''Philistine'' ([[Хебрејски језик|хебрејски]] פלשת ''Pəléšeṯ''). [http://www.palestinefacts.org/pf_early_palestine_name_origin.php] Види такође [[Имена Леванта]].
[[Муслиман|Муслимански]] [[Калифат]] је освојио ову територију од [[Источно Римско царство|Источног Римског царства]] ([[Византија|Византије]]) у седмом веку, и привукао арапске досељенике. Локални језик, [[Арамејски језик|арамејски]] (језик којим је говорио [[Исус Христ]]), је постепено нестао. Током векова је количина јеврејског становништва у земљи флуктуирала. Пре рођења модерног [[Ционизам|ционизма]], до раног 19. века, више од 10000 Јевреја је живело на територији данашњег Израела. (Дан Бахат, ''Двадесет векова јеврејског живота у светој земљи'', [[1976]].)
Након векова живота у дијаспори, деветнаести век је донео узлет ционизма, [[Јеврејски Националистички Покрет|Јеврејског Националистичког Покрета]], жеље да се формира јеврејска држава у Палестини и значајну [[Имиграција у Израел|имиграцију]]. Ционизам је остао мањински покрет све до успона [[Нацизам|нацизма]] [[1933]]. године и покушаја истребљења Јевреја у [[Холокауст|Холокаусту]]. У касном 19. веку велики број Јевреја се доселио у овај регион који су прво контролисали Турци, а затим Британци. [[1917]]. Британци су гарантовали Јеврејима домовину у Палестини, усвајањем [[Балфурова декларација|Балфурове декларације]]. Јеврејско становништво је повећало свој удео у региону са почетних 11% [[1922]]. године на 30% [[1940]]. године. [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/78601.stm].
[[1937]], после [[Велики Арапски устанак|Великог Арапског устанка]], план за поделу који је предложила [[Пилова комисија]], је одбацило и палестинско арапско руководство и двадесети ционистички конгрес. Као резултат, [[1939]], Британци су подлегли арапском притиску, због подршке која им је била потребна у [[Други светски рат|Другом светском рату]], и напустили идеју о јеврејској националној домовини, и поделу и преговоре у корист једнострано наметнутог [[Бели документ из 1939.|Белог документа из 1939.]] У овом документу је стајало да треба успоставити систем у коме ће Јевреји и Арапи имати заједничку владу. Овај документ је био виђен као значајан пораз јеврејске стране, јер је донео оштре рестрикције за јеврејску имиграцију, док за арапску имиграцију није било никаквих забрана. Како је арапско становништво бројчано превазишло јеврејско у годинама неконтролисаних миграција, очекивало се да ће овој заједничкој влади доминирати Арапи. Због надолазећег Другог светског рата, план није у потпуности спроведен.
[[1947]]. године, након пораста насиља, тероризма и неуспешних напора да се помири јеврејско и арапско становништво, британска влада се повукла из Палестине. Испуњавање [[УН план за поделу из 1947.|УН плана за поделу из 1947.]] би довело до поделе спорне територије на две државе, јеврејску и арапску, дајући око половине територије свакој држави. По овом плану, [[Јерусалим]] је требало да буде међународна регија, да би се избегли сукоби око његовог статуса. Одмах након што је Генерална скупштина УН усвојила план за поделу, палестинско арапско руководство је одбацило план да се формира још неименована јеврејска држава, и започело герилски рат.
Држава Израел је проглашена [[14. мај|14. маја]], [[1948]]. У нади да ће уништити нову јеврејску државу, армије пет арапских нација су се умешале у рат између јеврејскух и арапских снага у бившој Палестини (види: [[Декларација о проглашењу Државе Израел]], [[Арапско-израелски рат, 1948.]]). Израел је освојио додатних 26% територије Палестине западно од реке Јордан и придружио је новој држави. [[Јордан]] је освојио [[Западна обала|Западну обалу]] (укључујући [[Источни Јерусалим]]), и анектирао је . године, али су ову анексију признали само [[Уједињено Краљевство]] и [[Пакистан]]. [[Појас Газе]] и [[Синај|синајску]] пустињу је освојио [[Египат]].
После рата, само 14-25% (зависно од процена) арапског становништва је остало у Израелу, док су избегли пре и за време рата. Кад је Израел одбио повратак већине, и када су потоње понуде о делимичној репатријацији одбијене, они су постали избеглице; види [[Палестинске избеглице]] и [[Палестински егзодус]] за расправу о околностима. У наредној деценији, 600000 Сефардских Јевреја који су избачени из околних арапских земаља, су дошли у Израел, удвостручивши број становника ове земље само годину дана од стицања независности. Касније су Јевреји почели да пристижу и из [[Иран|Ирана]] и [[Европа|Европе]]. Јеврејска популација у Израелу је наставила да расте врло високом стопом још неколико година, услед таласа јеврејске [[Имиграција у Израел|имиграције]] из целог света, од којих је најзначајнији скорашњи, по распаду [[СССР]]-а.
[[23. мај|23. маја]], [[1967]], Египат је затворио Тирански мореуз (главну израелску поморску руту ка Азији и осталим трговинским дестинацијама) за израелске бродове, а такође је блокирао и луку Еилат. Египат је наредио мировним снагама УН-а да напусте Синај, а уместо њих, су на граници са Израелом концентрисани египатски тенкови и трупе. У складу са међународним правом, Израел је сматрао блокаду својих лука актом рата, и извршио напад на Египат, а посебно египатску авијацију. У непријатељстба је укључен и Јордан (пошто је уз устезање одлучио да одбаци израелске апеле за неутралност, и започео гранатирање [[Тел Авив|Тел Авива]] у складу са одбрамбеним савезом који је имао склопљен са Египтом), Сирија, и ирачка авијација. Ово је био [[Шестодневни рат]] ([[5. јун]] - [[10. јун]], [[1967]].), за време кога је Израел заузео [[Источни Јерусалим]], [[Западна обала|Западну обалу]], [[Појас Газе]], [[Голанска висораван|Голанску висораван]], и [[Полуострво Синај]]. Израел је [[1978]]. вратио Синај Еигпту у складу са [[Споразум из Кемп Дејвида|споразуму из Кемп Дејвида]], а [[1981]], Израел је анектирао Источни Јерусалим. Статус Западне обале и Појаса Газе, који су насељени махом Палестинцима уз нешто израелског становништва, је још неодређен, и био је тема више неуспешних мировних конференција (види ''[[#Географија|Географију]]'' испод за више детаља).
Статус Голанске висоравни је тренутно субјект територијалног спора између Израела и Сирије, који су технички још увек у рату. Висораван, која је прво била у саставу британске Палестине, а потом уступљена француској Сирији у раним двадесетим годинама XX века, Израел је званично анектирао 1981, мада је Савет Безбедности УН-а резолуцијом 497 прогласио овај акт Израела "ништавним и испразним и без међународног правног ефекта."
У годинама након 1948, Израел и УН су често имали супротстављене односе. [[Резолуција 194 Генералне Скупштине УН|Резолуција 194]] (донесена у децембру [[1948]].) (Резолуције Генералне Скупштине нису правно обавезујуће), која дозвољава условно "право на повратак" палестинским избеглицама; [[Резолуција 242 Генералне Скупштине УН|резолуција 242]] (новембар [[1967]].), позива на "повлачење израелских оружаних снага са територија окупираних у недавном сукобу" (Шестодневни рат); и [[Резолуција 446 Генералне Скупштине УН|резолуција 446]] (март [[1979]].), која проглашава [[Израелска насеља]] на Западној обали и у Појасу Газе "илегалним". Мада је већина од 65 резолуција Савета безбедности и Генералне Скупштине УН које осуђују израелске акције, и 41 резолуција Савета безбедности на коју су САД ставиле [[вето]], имале готово универзалну подршку у УН-у (често су гласови САД и Израела били готово усамљени), присталице Израела тврде да ове резолуције често погрешно тумаче међународно право, да их њихове присталице селективно примењују, и да су саме седнице пристрасне.
Израел није члан ни једне од пет географских групација које би га квалификовале за чланство у Савету Безбедности по прихваћеној пракси. Има временски неодређено привремено чланство у групи "Западна Европа и Други" али се сложио да не тражи чланство у УНСБ по тој основи. Више од половине хитних седница УН-а су биле одговор на регионалне кризе.
Види такође:
* [[Антисемитизам]]
* [[Јеврејске избеглице]]
* [[Балфурова декларација 1917.]]
* [[1922. Text: League of Nations Palestine Mandate]]
* [[Мировни споразум у Кемп Дејвиду имеђу Египта и Израела 1978.]]
* [[Мировни споразум у Ослу између Палестинаца и Израела 1993.]]
* [[Самит у Кемп Дејвиду између Палестинаца и Израела 2000.]]
* [[Предлози за палестинску државу]]
* [[Арапско-израелски конфликт]]
* [[Блискоисточни конфликт]]
* [[Израелске Безбедносне Снаге]]
* [[Израелска земља]]
* [[Краљевина Израел|стара краљевина Израел]]
* [[Јеврејска држава]]
===Ратови===
Успостављање државе Израел, [[1948]]. године, и његово постојање је било узрок честим ратовима и другим сукобима са арапским земљама попут Сирије, Либана, Јордана, Египта, Ирака и Саудијске Арабије. Ратно стање између Египта и Израела је окончано потписивањем [[Израелско-египатски мировни споразум|Израелско-египатског мировног споразума]] [[26. март|26. марта]], [[1979]]. Ратно стање са Јорданом је званично окончано потписивањем [[Израелско-јордански мировни споразум|Израелско-јорданског мировног споразума]] [[26. октобар|26. октобра]], [[1994]]. Спорадични преговори са Либаном и Сиријом, преосталим суседима са којима Израел није потписао мировне споразуме, су још без резултата. Израел је тренутно умешан и у [[Израелско-палестински сукоб|текући сукоб]] са [[Палестинци|Палестинцима]] у територијама које контролише од Шестодневног рата, 1967, упркос потписивању [[Споразум из Осла|Споразума из Осла]] [[13. септембар|13. септембра]], [[1993]], и напорима Израела, Палестинаца и светских миротвораца.
Види такође:
* [[1948 Arab-Israeli War]] "Рат за независност" (види такође: [[1949 Armistice Agreements]]) מלחמת העצמאות (גם מלחמת הקוממיות או מלחמת השחרור) י
* [[1956 Suez War]] "Operation Kadesh" מבצע קדש או מלחמת סיני
* [[1967 Six Day War]] מלחמת ששת הימים
* [[1970 War of Attrition]] מלחמת ההתשה
* [[1973 Yom Kippur War]] מלחמת יום כיפור
* [[1982 Lebanon War]] "Operation Peace For Galilee" מבצע שלום הגליל
* [[1990/1 Gulf War]] מלחמת המפרץ
* [[al-Aqsa Intifada]] אירועי גאות ושפל
==Спољне повезнице==
*[http://www.globalpolitician.com/articles.asp?ID=132 Правни статус Западне обале, Газе и Источног Јерусалима]
*[http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/78601.stm Рођење Израела]
*[http://www.rootsweb.com/~isrwgw/ Израел ГенВеб - Генеологија и историја Израела]
*[http://www.settingtheworldtorights.com/node/view/74.html Кратка историја Израела]
*[http://www.hareshima.com/Israel/government.asp Comprehensive Israel sites]
*[http://www.science.co.il/ Страница о Израелској науци и технологији]
*[http://www.infotour.co.il/ Туристичке службе у Израелу]
*[http://www.globalpolitician.com/articles.asp?ID=71 The Birth of Suicide Bombings as a Popular Weapon ]
*[http://www.israel.com/directory/Government/ Израел дот ком директоријум]
*[http://www.imj.org.il/ Музеј Израела, Јерусалим]
*[http://www.iba.org.il/ Israel Broadcast Authority]
*[http://www.israel21c.com Israel21c: A focus beyond the conflict]
*[http://globes.co.il/serveen/ Globes Online: Business and technology news from Israel]
===Влада===
*[http://www.mfa.gov.il/mfa/home.asp Министарство спољних послова]
*[http://www.info.gov.il/eng/mainpage.asp Влада Израела]
*[http://www.pmo.gov.il/english/ Премијерова канцеларија]
*[http://www.goisrael.com/ Министарство туризма]
*[http://www.education.gov.il/ Министарство образовања]
*[http://www.mot.gov.il/ Министарство транспорта]
*[http://www.cbs.gov.il/engindex.htm Статистички биро]
*[http://www.knesset.gov.il/ Кнесет (парламент)]
*[http://www.idf.il/ Израелске Одбрамбене Снаге]
*[http://www.seamzone.mod.gov.il/pages/eng/purpose.htm Пројекат Израелске сигурносне ограде]
===Судови===
*[http://62.90.71.124/eng/home/index.html Судови]
*[http://62.90.71.124/eng/verdict/framesetSrch.html Одлука Врховног суда]
===Израелски закони===
*[http://www.knesset.gov.il/description/eng/eng_mimshal_yesod1.htm Општи закони]
*[http://www.israelinsurancelaw.com/ Isreal Commercial Laws in English (Translation of Contract, Tort and other Civil Laws to English)]
===Медији===
*[http://www.jpost.com/ Јерусалим Пост новине (Енглески)]
*[http://www.israelnationalnews.com/ Arutz Sheva - news site of Arutz Sheva Israel Broadcasting Network ]
*[http://www.haaretz.com/ Енглеско издање Израелских новина Ха Арец (Ha'Aretz)]
*[http://www.ynet.co.il/ Yedioth Aharonoth - Israel's widest circulation newspaper]
*[http://www.HavenWorks.com/world/israel Israel News Sources, References]
*[http://israel.indymedia.org/ Israel Indymedia] - углавном на [[Хебрејски језик|хебрејском]]
*[http://www.maarivintl.com/ Енглеско издање Маарива (Maariv), израелских новина]
===Израел и Европа===
*[http://mondediplo.com/focus/mideast/r1276 Le Monde diplomatique report on EU-Israeli relations]
*[http://www.radicalparty.org/israel/israele_e.htm Report of a conference exploring the possibility of Israeli membership of the European Union]
*[http://www.freerepublic.com/focus/f-news/912892/posts Report from The Times of India on strained relationship between Israel and the United Kingdom]
*[http://europa.eu.int/comm/external_relations/israel/intro/ Односи Европске Уније са Израелом]
===Блогови===
*[http://israpundit.com/ Israpundit - Israel News and Commentary]
*[http://www.israelblog.org/index.html Aron's Israel Peace Weblog]
===Фотографије===
*[http://www.trekker.co.il/english/israel.htm Фотографије Израела]
[[af:Israel]]
[[ar:اسرائيل]]
[[ca:Israel]]
[[cy:Israel]]
[[da:Israel]]
[[de:Israel]]
[[et:Iisrael]]
[[en:Israel]]
[[es:Israel]]
[[eo:Israelo]]
[[fr:Israël]]
[[ga:Iosrael]]
[[gl:Israel]]
[[io:Israel]]
[[id:Israel]]
[[ia:Israel]]
[[it:Israele]]
[[he:ישראל]]
[[la:Israel]]
[[ms:Israel]]
[[nl:Israël]]
[[ja:イスラエル]]
[[no:Israel]]
[[nds:Israel]]
[[pl:Izrael]]
[[pt:Israel]]
[[ru:Израиль]]
[[simple:Israel]]
[[sl:Izrael]]
[[fi:Israel]]
[[sv:Israel]]
[[uk:Ізраїль]]
[[zh:以色列]]
| 