Стефан Вукчић Косача — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 31:
== Учвршћење на власти ==
Смрт [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] (15. марта 1435. године) изазвала је стварање коалиције босанске властеле против његовог наследника. Угарски [[Жигмунд Луксембуршки|краљ]] настојао је да ојача власт свога вазала Твртка и да Угарској припоји Хум на кога су угарски краљеви полагали право још од времена владавине краља [[Лајош I Анжујски|Лајоша]] (1342-1382). Хум је био значајан због Дријевског трга. [[Матија Таловец]] је по наређењу Жигмунда напао Хумску земљу. Придружили су му се и [[Радивојевићи]]. [[Радослав Павловић]] такође је био непријатељ Сандаљевог наследника{{sfn|Ћирковић|
== Ширење ==
[[Датотека:Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg|лево|мини|280п|Ширење војводства Стефана Вукчића Косаче на Зету, 1441—1444.]]
Жигмунд Луксембуршки је умро крајем 1437. године. Наследио га је [[Алберт II Немачки|Алберт Аустријски]] који је владао следеће две године. Мурат је 1439. године кренуо у освајање [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]]. Придружио му се и босански вазал Стефан Вукчић Косача. Истовремено умире Алберт Аустријски и у Угарској избија дуготрајна криза. Стефан Вукчић је кренуо у освајање земаља Матије Таловца након смрти Алберта Аустријског. Помагао му је краљ Твртко{{sfn|Ћирковић|
Стефан Вукчић марта 1442. године заузима Бар. Будва и Дриваст предали су се Млечанима. Крајњи резултат овог рата јесте проширење млетачких поседа на источној јадранској обали. Крајем 1441. године умро је Радослав Павловић. Наследила га је сестра, удовица и најстарији син [[Иваниш Павловић]]. Стефан заузима Клобук, последње упориште Павловића на југу. Маја 1442. године склопљен је мир. Последња позната активност краља Твртка је покушај продаје Босне Млетачкој републици. Понуда је одбијена, након чега Твртко склапа мир са Муратом. Умро је новембра 1443. године<ref>{{harvnb|Ћирковић|
[[Датотека:Hercegovina pre turskih osvajanja.png|380px|мини|десно|Херцеговина пре турских освајања.]]
== Сукоб са Стефаном Томашем ==
[[Датотека:Stjepan tomas.jpg|250px|мини|Стефан Томаш]]
Након Тврткове смрти Стефан Вукчић Косача је постао најмоћнији босански војвода{{sfn|Ћирковић|
Пуне две године нема вести о унутрашњим сукобима у Босни. Војвода Стефан Вукчић је пожелео да поново уреди односе са Ђурђем који су поремећени склапањем мира између војводе и босанског краља. Мир са српским деспотом запечаћен је неким браком који је ускоро изазвао нови скандал који је на Ђурђа навукао Турке. Турски напад из 1448. године захватио је и Томашеву земљу; чак и Хрватску. Турци продиру до Дријева и спаљују трг. Средином септембра исте године деспотов шурак [[Тома Кантакузин]] је разбио босанског краља Томаша и заузео Сребреницу. Стефан Вукчић је тада ратовао на страни Томе<ref>{{harvnb|Ћирковић|
== Херцег од Светог Саве ==
[[Датотека:Crkva mileseva juzna strana.jpg|250px|мини|Милешева]]
Раскид са краљем обележио је узимањем титуле [[херцег]]а поред традиционалне титуле војводе русага босанског. Намера му је била да се издигне у односу на осталу властелу. Пошто уз титулу херцега иде неки епитет, Стефан се назвао „херцегом од Светог Саве“. Ранија два јужнословенска херцега узимала су у своју титулу градове ([[Балша II Балшић|Балша II]] је био дука [[драч]]ки, а [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоје]] херцег [[сплит]]ски). Стефан је пошао од манастира [[Милешева (манастир)|Милешеве]] где је негован култ [[Свети Сава|првог српског архиепископа]]{{sfn|Ћирковић|
Стефан је у наредним годинама покушао да се ослободи млетачког монопола трговином сољу. Отворио је кумерк солски у [[Суторина|Суторини]] под [[Херцег Нови|Новим]]. Дубровчани и Которани су протестовали због оваквог кршења старих обичаја. Стефана нико није могао да спречи да у својој земљи ради шта хоће. Отварање солане највише је погодило Дубровчане. Криза је достигла врхунац јула 1450. године када је Република својим поданицима забранила трговину на херцеговој земљи. Мера је херцега тешко погодила, али се успео изборити да прескочи Дубровник и одржава непосредне везе са [[Фирентинска република|Фиренцом]], Венецијом и другим италијанским градовима. Преко мора је слао сребро, олово, восак и набављао тканину и другу робу. Било је јасно да се сукоб са Дубровником не може завршити на миран начин<ref>{{harvnb|Ћирковић|
== Други конаваоски рат ==
Ред 55:
За рат са Дубровником Стефан је најпре морао обезбедити сагласност Порте. На руку му је ишла попустљивост новог султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]] који је пристао уз услов повећања харача у случају херцеговог заузимања [[Конавли|Конавла]]. Томаш је био заузет ратом са Ђурђем око Сребренице, а у Угарској је беснео грађански рат. Херцег је крајем јуна 1451. године ушао у Конавле и посео читаву жупу сем града Сокола и Цавтата. Дубровчани су затражили преговоре о миру. Питање Конавла остављено је Порти на одлуку. До септембра је важило примирје. То време Дубровник је искористио да потражи помоћ на све стране — код Венеције, Алфонса Арагонског, [[папа Никола V|папе]] и босанског краља. Независно од овог сукоба, део херцегове породице прешао је на страну непријатеља. Узрок је необичан породични живот херцега Стефана. Неколико година раније Стефанови посланици довели су из Фиренце лепу Сијењанку за старијег херцеговог сина [[Владислав Херцеговић Косача|Владислава]]. Херцег је одлучио да је задржи за себе, на велико незадовољство супруге и оштећеног сина. Владислав и његова мајка тајно су тражили од Томаша и Ђурђа Бранковића да нападну Стефана. Владислав је ступио у тајне преговоре са Дубровчанима. У међувремену су и херцег и Дубровчани газили примирје. Дубровчани су сакупљали најамнике док је Стефан опседао Соко и рушио цавтатске зидове. Крајем августа херцег је продро до градских зидина. Бродови су склоњени из луке како их херцегови топови не би оштетили. Херцег је одатле пожурио у помоћ млетачком Котору опседнутом од стране деспотових људи из Зете. Дубровчани су 13. децембра предузели поход на Конавле који је требао да захвати Драчевицу са Новим. Он је завршен катастрофалним поразом Дубровника.
Завршетку рата допринео је веома крупан догађај на Балканском полуострву — склапање [[Османско-угарски сукоби|мира]] између Угарске и Турске. Стефану је забрањено да узнемирава Дубровник. Рат је завршен изванредно повољно по Дубровчане, а неповољно по херцега. Стефан је изгубио све што је освојио у рату. Херцег је напустио Конавле, али га је убрзо поново запосео. Међутим, тада је избила побуна његовог сина Владислава који је заузео цео Хум. Дубровчани су га новчано помагали. У Хуму су се, као део савеза против херцега, састале војске Петра Војсалића и Томаша. Стефана су спасла неслагања у табору савезника. Најпре је дошло до сукоба Петра Војсалића и [[Петар Таловац|Петра Таловца]], а затим се становништво побунило против Владислава и прешла на страну Млечана. Млетачка флота заузела је трг Дријева преко Неретве. Табор херцегових непријатеља спасао је долазак Томаша у Хум. Он је са лакоћом повратио Дријева и сломио устанак против Владислава. Потом се повукао из Хума. Херцег је 1452. године напао савезнике, али се фебруара 1453. године морао повући. Ступио је у преговоре са сином и Дубровчанима. Маја 1454. године склопљен је мир. Дубровчани су добили слободу кретања. Стефану је припао Дријевски трг, а солана у Новом није ни поменута. Установљено је стање пре рата. У међувремену, Турци су [[Пад Византије у XV веку|освојили Цариград]]. Мир са Стефаном Томашем Косача је склопио 1458. године<ref>{{harvnb|Ћирковић|
== Пад Босне ==
[[Датотека:Stjepan Tomašević.jpg|250px|мини|лево|Стефан Томашевић, последњи краљ Босне]]
Томаш је спровео акцију против патарена. Херцег Стефан је помагао деловање [[Крсташки ратови|крсташког рата]] иступајући као православац. Двогодишња акција краља Томаша слабо је позната. Многи патарени су под притиском прихватили католичку веру. Четрдесет њих пребегло је у херцегову земљу где није било прогона. Турци су крајем 1459. године пљачкали херцегову земљу. Опљачкана је и Милешева. Турско харање користио је Стефаница Црнојевић да и сам плени о херцеговој земљи као турски савезник. Мир је склопљен децембра 1459. године. Под турску власт је 1460. године дошла Сребреница, Зворник и Теочак. Херцег је поручивао Венецији да долази време када ће га „Турци прождрети као толике друге владаоце и господаре“. Тада је почео са одлучнијом политиком према Турцима{{sfn|Ћирковић|
Томашева смрт (1461) није имала неповољне последице по Босну{{sfn|Ћирковић|
== Рат са Турцима ==
Током јуна 1464. године долази до измирења херцега Стефана и Владислава. Споразумом је одређено да херцег Стефан уступи Владиславу четвртину својих земаља. Средином месеца Влатко је заузео [[Стари град Кључ (Гацко)|Кључ]] код Гацког. Постепено је враћао град за градом. Средином октобра исте године херцег је повратио читаву земљу сем три града за које је био уверен да ће их потчинити уколико Турци не пошаљу појачања. Млађи Стефанов син Влатко је чак прешао у земљу Павловића и освојио шест градова. Заузо је и три града у земљи [[Ковачевићи|Ковачевића]] од којих је један био близу Сребренице. На западу је деловао [[Иваниш Влатковић]] који је такође постизао успехе<ref>{{harvnb|Ћирковић|
Папа је октобра 1463. године објавио крсташки рат против Турака. Матија Корвин се појавио као наследник свога вазала, краља Стефана, и почетком октобра започео са освајањем турских територија у Босни. Највећи део снага послао је на Јајце. Испред Јајца дошло је до састанка између херцега Стефана, Матије и Владислава. Договорена је помоћ угарског краља херцегу Стефану код најугроженијих градова Херцеговине. Стефан је Матији пружио помоћ при освајању Јајца. Султан је љутито изјављивао да је град изгубио због Стефана Вукчића, а не због угарског краља. Посада у Јајцу [[Jajačka banovina|предала]] се децембра 1463. године. Говорило се да је 60 градова пало у угарске руке. То су свакако претеране процене, али се зна да је заузет Звечај у коме је међу посадом био и [[Константин из Островице]], хроничар. У султановим рукама остала је средња и источна Босна са рудницима. Краљ Матија почетком 1464. године није показивао активност{{sfn|Ћирковић|
Турци су средином 1464. године упали у Босну. У првој половини јула стигао је под Јајце Махмуд-паша Анђеловић, али је опсада завршена неуспехом. Херцегове земље у области Дрине су опљачкане. Августа се херцегов син Влатко склонио рањен на територију Дубровачке републике. На јесен 1464. године дошло је до новог раздора у породици Стефана Вукчића. Владислав је био у везама са Портом. Послао је изасланике румелијском беглербегу. Следеће године отац и син били су у већој свађи него икад. Није познато који су били нови захтеви Владислава који је започео сукоб. У расправи је учествовао и Влатко<ref>{{harvnb|Ћирковић|
== Последње године и смрт ==
У Млетачкој се у то време веровало да херцег има милион златника и да је постигнут споразум по коме ће читава Стефанова земља бити уступљена Угарима у замену за Загреб и друге поседе у Угарској. Ништа од тога није остварено. [[Иса-бег Исаковић]] је 1465. године започео са освајањем херцегове земље. Стефану је после августа остало само нешто земље у Приморју, укључујући и град Нови. Владислав се са својом сестром, бившом краљицом Катарином, склонио на [[Мљет]]{{sfn|Ћирковић|
== Потомство ==
Стефан Вукчић се женио три пута. Године 1424. оженио је Јелену, ћерку [[Балша III Балшић|Балше III Балшића]] (1403-1421). Јелена је била унука његове стрине, супруге Сандаља Хранића, [[Јелена Лазаревић Балшић Хранић|Јелене Лазаревић Балшић]] (ћерке [[Моравска кнежевина|кнеза]] [[Лазар Хребељановић|Лазара Хребељановића]]). [[Јелена Страцимировић Балшић|Јелена Вукчић]] је умрла 1453. године. Две године касније, Стефан је оженио Барбару која је умрла 1459. године. Трећа Стефанова супруга била је немачка принцеза Цецилија. Оженио ју је 1460. године.
|