Абу Мухамед ел Хасан ел Хамдани — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
Пре него што је рођен, његова породица је живела у Eл Мара[ију (المراشي). Затим су се преселили у [[Сана (град)|Сану]] (صنعاء), где је Eл Хамдани рођен 893. године. Његов отац је био путник и био је у [[Куфа|Куфи]], [[Багдад|Багдаду]], [[Басра|Басри]], [[Оман|Оману]] и [[Египтат|Египту]]. Са отприлике седам година, почео је да говори о путовању. Отишао је у Меку, где је остао и студирао више од шест година, након чега је отишао за Са'дах (صعدة). Тамо је сакупљао вести о [[Хавлан|Хавлану]] (خولان). Касније се вратио у Сану и прикупио вести о [[Химјарско краљевство|Химјару]] (حمير), али је био затворен две године због његових политичких ставова. Када је изашао из затвора, отишао је у Рајду (ريدة) да буде у заштити свог племена, саставио већину својих књига и остао тамо док није умро, 945. године.
Његова географија о Арапском полуострву (''Сифат Џазират ул-Араб'') је далеко најважнији рад на ту тему. Након што је у рукопису користио А. Спренгер у свом ''Post- und Reiserouten des Orients'' (Лајпциг, 1864) и даље у својој Alte Geographie Arabiens (Берн, 1875), то је допињено од стране Д.Х. Милера (Леиден, 1884;
Многи је такође писано о овом раду од стране Е. Гласера у његовим разним публикацијама о древној Арабији. Други значајни радови Ел Хамданија је Иклил (Круна) који се односи на генеалогију [[Химјарско краљевство|Химјарита]] и ратове њихових краљева у десет тома. Од тога, 8. део, на цитаделима и дворцима Јужне Арабије, уредио је и објаснио Милер у Die Burgen und Schlösser Sudarabiens (Беч, 1881).
За друге радове за које је рекао да су написали ал-Хамдани види [[Густав Леберехт Флугел|Г.Л. Флугелсов]] ''Die grammatischen Schulen der Araber'' (Лајпциг, 1862), стр. 220–221.
==Радови==
*[http://www.worldcat.org/title/kitab-al-jawharatayn-al-atiqatayn-al-maiatayn-min-al-safra-wa-al-bayda-al-dhahab-wa-al-fiddah/oclc/607846741 al-Jawharatayn al-ʻatīqatayn]-Књига која описује метале познате у то време, укључујући њихове физичке и хемијске особине, као и обраду и прераду (као што су злато, сребро и челик). Такође се сматра једним од најранијих Арапа који су објаснили гравитацију Земље на начин сличан понашању магнетног поља.
| |||