Поло — разлика између измена

У игри учествују две екипе, свака са по четири јахача. Терен (275 m х 180 m) је покривен травом. Ако је ограђен може бити нешто мањи (око 160 m). Утакмица има највише 8 делова или ''шукера'' ( chukkers), сваки по 7,5 минута између којих је одмор од 3 минуте у којем се могу увести свежи коњи. На половини игре је одмор од 15 минута. Најчешће меч траје 6 шукера (укупно око један сат).

 

 

Такмичари ударају полту штапом од бамбуса, који на доњем крају, има дрвену главу у облику дебље цигаре, дужине 20 до 23 cm. Штап и глава не чине прави угао и при ударању лопте мањи игао треба да је окренут коњу. Дужина и тежина штапа зависе од телесне грађе играча, и дужина је обично од 122 до 147 cm, треба да је толика да из правилно седећег положаја може додирнути земљу. Горњи део дршке обложен је кожом и завршава се кожном омчом, која се ставља на руку тако да виси на зглobu десне руке.

Употребљава се „енглеско“ седло тежег типа за јахање. Коњ је зауздан пуном уздом, са виљушком (martingal). Све четири коњске ноге су бандажиране, како би се заштитили најосетљивији делови цеванице од случајног удрца штапа или лопте. Да коњи не би махањем репа ометали ударац, репови су им подвезани и увучени у кожне футроле. Данас се за поло најчешће користе коњи који су произвид пунокрвне енглеске и арапске расе и добро грађених, чврстих и збијених, омањих кобила домаће расе. Коњи треба да су довољно брзи, чврсте конституције, кротке нарави, интелигентни да успешно прођу претходну обуку. Обука траје 2 године и више, па је зато цена обучених коња веома висока. За такмичење се узимају обично коњи стари од 6 - 12 година. Пре сваке утакмице коњи пролазе обавезан ветеринарски преглед.

 

Осим на отвореном, постоји варијанта пола у дворани, и тада се тим састоји од три јахача.