Википедија

Одиша — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Робот: додато {{bez_izvora}}
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Индијске државе и територије
| име = ОрисаОдиша
| локл_име = ଓଡ଼ିଶା
| лого =
Ред 7:
| град = [[Бубанешвар]]
| површ = 155.820
| стан = 41.947974.358
| год = 2011
| густ_нас = 270
| језик = [[оријаодија језик|оријаодија]]
| религија =
| веб = [http://www.orissa.gov.in orissa.gov.in]
}}
 
'''ОрисаОдиша''' је савезна држава [[Индија|Индије]] са површином од 155.707 -{km²}- и 36.706.920 становника (стање: 1. јан. 2001). Налази се на источној обали Индије. На северу се граничи са [[Џарканд]]ом, на североистоку са [[Западни Бенгал|Западним Бенгалом]], на истоку је [[Бенгалски залив]], на југу је [[Андра Прадеш]] и на западу је [[Чатисгар]]. Релативно дуга обала је без добрих лука, сем једне у [[Парадип]]у. Уски обални појас заједно са делтом реке Маханади је изузетно плодан.
 
У Ориси се налази Хиракунд брана, најдужа брана на свету. Током године има јако много кише, а жетва је два пута годишње. ОрисаОдиша је позната и по јаким циклонима. Октобра 1999. тропски [[циклон]] 05B изазвао је велику штету и 10.000 мртвих.
 
Уриса је позната по својим храмовима у [[Конарк]]у, [[Пури]]ју и [[Бубанешвар]]у. ОрисаОдиша је популарна туристичка дестинација. Хиљаде туриста посећују Пури са Џаганат храмом близу мора, Конарк са храмом Сунца и Лингараја храм у Бубанесвару.
 
ОрисаОдиша има дугу обалу и има велико минерално богатство на стратешкој локацији. Због тога привлачи стране инвестиције у челичане, прераду алуминија, електране, рафинерије и инфраструктуру. Постаје доста значајна и за информационе технологије и као аутсорсинг центар.
 
== Географија ==
Главни град ОрисеОдише је [[Бубанешвар]]. Познат је по предивним храмовма, а има их око 1000. Близу се налази и [[Пури]], око 60 километара дуж обале Бенгалског залива. Пури је чувени свети град, а годишњи фестивал божанства Џаганата у Пури представља један од 4 света и најважнија хиндуска места.
 
Чота Нагпур је висораван, која заузима западне и северне делове државе. Плодна алувијална низија налази се уз обалу у долини река Маханади, Брахмани и Бајтарани. У тим алувијалним низијама гаји се интензивно пиринач. Иако је постојала јака сеча шума, ОрисаОдиша још увек има много резервата. Језеро Чилка у делти реке Маханади представља највеће обално језеро у Индији.
 
== Историја ==
У античка времена у ОрисиОдиии је било краљевство [[Калинга]], које је контролисало и трговало већином [[Бенгалски залив|Бенгалског залива]]. Неколико векова велики део јужне и југоисточне Азије био је под њиховим утицајем. Храм у [[Ангкор Ват]]у је пример архитектуре, која је настала под орисанскоодишанско-индијским утицајима. Људи из ОрисеОдише су колонизовали неке делове јужне и југоисточне Азије ([[Шри Ланка]], [[Камбоџа]], [[Јава]], [[Суматра]], [[Бали]], [[Вијетнам]] и [[Тајланд]]). Многи краљеви Шри Ланке били су пореклом из ОрисеОдише из краљевства Калинга. Калинга краљеви су успоставили хинду краљевство у [[Џафна|Џафни]] на Шри Ланки, преотевши тај део од синхалешких будиста.
 
Велики рат се водио [[261. п. н. е.]] у Калинга краљевству. Краљ Маурија царства [[Ашока]] напао је Калингу, али одбрана краљевства Калинге је била херојска. Калинга рат је навео Ашоку да прихвати будистичко учење и ненасиље. Ашока је после тога рата издао едикте, којима је увео праведну администрацију у Калинги. Касније Ашока шири будистичку филозофију целом Азијом. У другом веку п. н. е. у Калинги владају Џаина краљеви. Проширили су територију и на делове тамилске територије. Краљ Каравела је заслужан за монастирске пећине Удајагири и Кандагири. После владају различите династије: постаје и део царства Харша. Краљ Јајати је [[795]]. ујединио Калингу и још два краљевства и саградио је чувени [[Џаганат храм]] у [[Пури]]ју. Краљ Насасима Дев је саградио храм Сунца у Конарку. [[Mogulsko carstvo|Могули]] су окупирали Орису [[1576]]. [[Царство Марата|Марате]] су преузели власт [[1751]]. [[Британска источноиндијска компанија]] је заузела Орису након Другог Англо-маратског рата. После поплава и глади током [[1866]]. велики иригациони пројекти су поправили ситуацију.
Ред 35:
== Економија ==
 
Петина индијских резерви угља се налази у ОрисиОдиши. Исто тако има четвртину гвоздене рудачеруде и трећину резерви боксита и већину хрома. Велики је прилив инвестиција у челичане, прераду алуминијаалуминијума, рафинерије, луке и електричне централе. Велика је присутност и фирми из ИТ сектора. ОрисаОдиша је била прва индијска држава, која је кренула у структурне реформе. Прва је приватизовала пренос и дистрибуцију електричне енергије. До 1996. Ориса је губила 50% струје коју производи. Бројне компаније су недавно потписале меморандуме о будућим инвестицијама. Поско из Јужне Кореје намерава да сагради 12 милијарди долара вредну челичану. Митал намерава да инвестира 10 милијарди долара, а руска Магнитогорск компанија исто има намеру инвестиција од 10 милијарди долара. У производњи електричне енергије Анил Амбани Група гради 13 милијарди долара вредну електричну централу. [[Парадип]] је једина велика лука у ОрисиОдиши, али и обалски градови Дамра и Гопалпур се развијају у веће луке. Индијска влада намерава да да у том подручју дуж обале сагради шест специјалних зона.
 
== Галерија ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Одиша”